Zorica Obradović – slike

Kao da postmoderna trči svoj poslenji krug u stvaralaštvu najmlađe generacije umetnika i kao da se sve više taj estetički kompleks približava jednom novom (drugom) shvatanju poruka istorijskog modernizma koji je očigledno pretrpeo i prevazišao sva iskušenja avangardi, radikalnih jezičkih zahvata u biću plastičkih umetnosti te dubokih rezova i poricanja koji su ga potresali tokom celog XX veka.                  

Jedno od najstabilnijih poetičkih područja koja su – uz razumljive i prirodne transformacije, istrajavali u takvim epohalnim promenama, svakako da je bio i ekspresionizam. Naime, od kada je taj “pogled na svet” začet u postimpresionizmu Gogena i Van Goga, odnosno, kada je kao definisana likovna estetika on programski postavljen početkom ovog veka u slikarstvu nemačkih grupa “Plavi jahač” i “Most” te francuskih fovista (“divljih zveri”), ova stilska konfiguracija gotovo da se bez prekida provukla sve do njegovog kraja. 

Izložba slika Zorice Obradović u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda (rođena u Valjevu 1967. godine, diplomirala 1991. a magistrirala 1994. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Milice Stevanović; posle nekoliko grupnih i tri samostalne izložbi preselila se na Tajland gde sada živi i radi) pokazuje upravo to: da je umetnički legat eksresionizma još uvek veoma aktivan, aktuelan i delotvoran na stvaralaštvo mladih generacija.                  

Ujednačenost formata njenih uljanih slika, njihovo intenzivno kolorističko delovanje, prizornost koja kombinuje začudnost oblika postmoderne sa figurativnim deformacijama ekspresionističkog uzora, pokazali su kako je Zorica Obradović veoma svesna svoje epohe – kojoj nezumljivo po senzibilitetu pripada, ali i evidentno novoj potrebi da jezik jedne istorijske pojave redefiniše u promenjenim uslovima nakon svih iskustava i kreativnih praksi koja su se nagomilavali tokom protekle dve decenije.                  

Otuda njeni radovi vidno odaju višesmislenost poetičkih naslaga u rasponu koji smo već napomenuli. Ono što još treba dodati je da je u toj usložnjenosti i prepletima Zorica Obradović odabrala onu stvaralačku poziciju koja joj ne zatvara puteve, već sasvim obratno, otvara nove kojima dopire do značajnih oblikovnih rezultata koji zbog svojih ukupnih kapaciteta mogu da joj osiguraju znatniju trajnost u svetu ove umetnosti. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio-Beograda, Beograd, 17. 10. 2000