Kosta Bogdanović – crteži i skulpture

Kada se neki umetnik, a to nije redak slučaj pogotovo u veku modernizma, istovremeno bavi stvaralaštvom i teorijom estetike, koja se dakako ne odnosi samo na njegovo vlastito delo već i na pojave u širem likovnom polju, tada je jedan od ključnih problema da se razume šta iz čega proističe: da li je njegova umetnost izraz njegovog teorijskog promišljanja umetnosti i umetničkog trenutka vremena, ili potputo obratno, možda je upravo njegov estetički kompleks posledica iskustva koje je stekao iz prakse umetničkog stvaralaštva? A ako se još pri tome dogodi da je isti umetnik i istoričar umetnosti i dugogodišnji kustos Muzeja savremene umetnosti i likovni kritičar, kakav je slučaj sa Kostom Bogdanovićem (rođen u Osjeku kraj Sarajeva 1930. godine, završio Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, skulpturom se bavi od 1960. godine, a profesor za predmet vizuelne kulture najpre je u Sarajevu, a potom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu), tada se ovaj problem višestruko usložnjava.                  

Najnovija Bogdanovićeva izložba u Galeriji “Haos” na kojoj je izložio dvadesetak crteža u tehnici erbraša sa srebrnim i zlatnim pigmentom i nekoliko skulptura u drvetu manjih formata jasan je izraz navedene nedoumice. Makar površno poznavajući teorijski kompleks Koste Bogdanovića koji je on nazvao “vizuelna kultura” istovremeno sa njegovim radom u vajarskom mediju, nije teško proniknuti u osnovne principe njegovog rada na oba polja – i u umetničkoj praksi i u teorijskom diskursu. A oni se kreću u krugu temeljnih postavki modernog i savremenog stvaralaštva kojima Bogdanović bezuvetno pripada dokazujući to tokom svoje celokupne karijere uvek se zalažući za otvaranje novih puteva rada i intelektualnih aktivnosti ali samo sa jednom ogradom – oni moraju biti odgovorni dokazanim estetičkim principima umetnosti ovog veka koja je redovno deo svog kreativnog kapaciteta crpla iz umetnosti ranijih epoha, dakako u ravni koje je propozicioniralo novo vreme.                  

Kosta Bogdanović danas spada u one stvaraoce u obema oblastima koji je možda najsvesniji tih stalnih procesa u umetnosti i to saznanje kao trajnu svest redovno reprodukuje u svojim radovima. Ta postojanost ovog, među najvrednijima opusima u srpskoj umetnosti i teoriji poslednjih nekoliko decenija dovela ovog autora na prvu liniju uporne borbe za pronalaženje i formiranje autentičnog lika naše umetnosti ali s druge strane i za njeno uključivanje u aktuelne tokove na međunarodnoj sceni sa primarnim predznacima “lokalnog kolorita”. Kombinujući ih na izuzetno visokom vrednosnom nivou, Kosta Bogdanović je izgradio jedno uzorno delo, kako smo imali prilike da vidima i na njegovoj sadašnjoj izložbi, koje će svakako ostati paradigmatično za sve one kojima je cilj da na preseku tih parova, na prvi pogled nespojivih, izgrade delo koje će težiti intelektualnim i artificijelnim samim vrhovima u našim uslovima. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 14. 11. 2000