Pređrag Šiđanin – Odabrani radovi 1978-1984

Zaoštravanje pitanja odnosa konceptualne umetnosti i postmodernizma, koje se smastra najakutnijim u sadašnjem stvaralačkom trenutku, provodi se gotoro kros sve umetničke   medije, a ponajpre kroz sve likovne odnosno, vizuelne. Ako je primat ovog interesovanja najčešće na likovnih disciplina, povremeno istivrsna nastojanja lepo mogu uočiti i u fotografskom radu pojedinih autora okrenutih stilističkih i jezičkim mogućnostima njihovih sredstava. Samostalnost i samobitnost prirode umetnosti osamdesetih godina može se pokazivati na nizu pojava i konkretnih autorskih pristupa, ali je isto tako vidljivo da se u radu nekih umetnika aktovnost karakteristična za recentnu umetnost provodila i u prethodnom preriodu tako da oni umeju biti uzeti kao paradigmatski fenomeni stanja koje zapravo meposreno postoji između dva umetnička razdoblja i shvatanja u najbližem susetstvu koje deli 1980. godina. Predrag Šiđanin, novosadski fotograf (rođen 1953) već je od ranije poznat po raznovrsnosti bavljenja unutar nove umetničke prakse, sada je odpočeo jednu novu aktivnost koja je po nosećim sadržajima nastavak njegovih ranijih interesovanja, iz kojih, uostalom, i eksplicitno proističu, a po značenju i formalnim postavkama se kreću unutar aktuelnog izraza. 

Evidentna je u novoj umetničkoj praksi bila jedna misaona komponenta koja je imala svoja različita ishodišta. Kod fotografa je to najčešće bio eksplicitni ideološki diskurs podstaknut neposrednim životnim okolnostima, uslovima svakodnevice ili događajima koji su označavali bitne sadržaje vremena. Šiđanin ih je komentarisao otkrivajući brzi autorski refleks reagovanja i intuiciju fotografskog beleženja. Pri takvom radu ponekad se dogode i koincidencije: za vreme njegove prethode izložbe u Beogradu kada je prikazao serijal na temu terorizma i žrtava atentata, ubijen egipatski predsednik Sadat tako da je izložba još u vremenu trajanja pretrpela ’aktuelnu’ dopunu. Takav razvoj stvari uvrstio je Šiđanina u red onih angažovanih i prisutnih umetnika čiji je objektiv pravovremeno okrenut suštini nekih savremenih životnih tokova. 

No, jasno je da kod njega ne preovladava isključivo dokumentarisičko svedočenje o sadržajima ovog vremena kome pripada, već jedna jasna kreativna senzibilnost koja je primetna i u drugim sredstvima koja je takođe upražnjavao, poput masovnog meil-arta i brzih instatnt medija. Budući da je najčešće angažovan upravo u ovoj sveri masovnih sredstava opštenja, Šiđanin se ogledao i u rok fotografiji koja ga je najdirektnije dovela u žižu interesovanja. Jedan naglašeni ekspresionizam koji se traži u događaju i fiksira u kadru, ona je spona koja postoji između te njegove pređašnje aktivnosti i novih serija radova (prikazanih u Srećnoj galeriji SKC). Krajnja izražajnost iskaza, koloristički naglasci i crtačka komponenta odlikuju ovaj rad kome jeste fotomedij podloga ali i polazište za permisivno kreativno samointerpretiranje. Zamagljeni sadržaji, horor prizori, na prvi pogled nejasan motivski repertoar, Šiđaninu služi da prevlada jasnu i direktnu (dokumentarnu) opservaciju zbivanja, već da, kako je navedeno u katalogu: ’ilustruje onu nagomilanu životnu energiju koju može da pokrene i pokreće umetnike osamdesetih’. Doprinos Predraga Šiđanina u ovom smislu je evidentan, i ne samo to, već je jasno da postoji i očigledna autorska pozicija koja svedoči o visokom stepenu individualizacije rada ovog umetnika, fotografskog delatnika koji se opravdano našao u najživljem umetničkom zbivanju sadašnjeg trenutka. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 6. 1984, Moment, br. 2, Beograd, 1. 1985, str. 45