Jugoslovenski akvarel 1900-1950

Iz zbirke Muzeja savremene umetnosti

Iz bogate zbirke papirnatog materijala Muzeja savresene umetnosti u Beogradu koja obuhvata radove u grafičkim tehnikama, crteže, pastele, gvaševe, akvarele, kolaže i tempere načinjen je izbor jugoslovenskog akvarela iz perioda 1900-195o koji je prezentovan u jednom posebnom galerijskom prostoru ovog Muzeja – u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića na Dedinju. Ova izložba je još jedna u nizu tematskih, problemskih i medijskih ekspozicija kojima se javnosti predočavaju sadržaji kolekcija Muzeja na Ušću. Do sada su na sličan nacin predstavljene zbirke slika, skulptura, tapiserija i grafika i crteža. Potpunu, kritičku i autorsku informaciju o fondu akvarela   prikaza je sa ovom izložbom Ljiljana Stojanović, kustos Muzeja. Na raspolaganju joj je stajalo oko 200 radova, akvarela, akvarelisanih crteža, akvarela kombinovanih sa temperom, gvašem ili kolažem i iz tog materijala odabrana su 33 autora sa 79 dela. Ova, po mnogo čemu specifična zbirka, ne sledi striktno poznatu decenijsku hronologiju i periodizaciju unutar prve polovine veka već ukazuje samo na izuzetne umetničke trenutke koji su se u akvarelu sustigli počev od vremene Minhenskog kruga u Zagrebu, plenerizma i impresionizma, preko simbolizma, apstraktne umetnosti i intimizma, do ekspresionizma, poetskog realizma i socijalne umetnosti. Dakako da u okviru ovih stilskih odrednica ne postoji precizna skala pojava iz jednostavnog razloga što su akvarelnoj telinici pribegavali samo malobrojni umetnicit a i oni su je upotrebljavali kao usputne zabeleške utisaka i neposrednih podsticaja uobicajenog tematskog repertoara od pejzaža do mrtve prirode, portreta i žanra. 

Među ovim umetnicima na izložbi se ipak ističu pojedini čija dela beleže određene okosnice i akcente u ovoi prezentaciji. 

Dosta veliki prostor je, mislimo s pravom, ustupljen Nataliji Cvetković (čak devet radova) koji ovu ne previše isticanu umetnicu srpskog modernizma prikazuju kao veoma nadarenog i suptilnog crtača okrenutog intimnim razmiljanjima, građanskim enterijerima i portretu. Kao posebnu vrenost ove izložbe podvlačimo nekoliko umetnika čija su dela hrabro, za tadašnje uslove, zakoračila u internacionalni pokret istorijske apstrakcije: među njima su se našli Mihailo Petrov, Vasa Pomorišac i Ivan Radović sa kubističkim radovima s početka dvadeaetih godina. U dominantnoj grupi umetnika koji su se kretali u problemskom krugu intimista, poetskog realizma i ekspresionizma (što su i u slikarstvu predstavljali većinu), navešćemo Emanuela Vidovića, Kostu Hakmana, Nedeljka Gvozdenovića i Jovana Bijelića čiji su radovi upravo u akvarelnoj tehnici podvukli crtu trenutnog opserviranja i ekspresionističkog komentara na neposredne stimulacije iz prirode ili pejzaža. U ovoj skupini naglašeno mesto zauzima izvaredan rad ’U kočiji” Kamila Tompe iz 1936. godine čiji brzi zapis, kroki ukazuje na izvanredne čulne kvalitete, a u vrednosnom smislu, najznačajniji umetnički senzibilitet koji je dala naša umetnost toga doba. Na izložbi su prisutni i poznati radovi sa socijalnom tematikom Đurđa Teodorovića, zatim primer iz naše naive u delu Ivana Generalića, te rani sezanistički radovi Bore Baruha, Kao poseban kuriozitet ove izložbe mogu se navesti i akvareli dvojice autora koji nisu umetnici ni po obrazovanju ni po profesiji: Rastko Petrović je književnik i kriticar, zainteresovan za srpsku prošlost, a niz radova od kojih su četiri na izložbi nastali tokom njegovih mnogobrojnih poseta srednjovekovnim spomenicima kao direktne zabelečke arkitekturalnih motiva i slikarija, drugi je poznati istoričar umetnosti Svetozar Radojčić (utemeljitelj katedre za savremenu umetnost) koji nam je u svom opusu ostavio zanimljive akvarelisane crteže iz logorskog života tokom proteklog rata. 

Ova vredna izložba nije se svela jedino na šturi informativni pregled fondova pod krovom Muzeja savremene umetnosti, već je u činu izbora i kritičkog komentara negde više negde manje pokazala neke od glavnih, plastičkih problema koji su zaokupljali jugoslovenske umetnike prve polovine ovog veka. Na razmeđi ovakvih namera autora izložbe nalaze se realne mogućnosti sagledavanja i razumevanja opštih umetničkih delatnosti u ovom periodu, a posebno osobine i dosezi akavela kao tehnike likovnih umetmosti. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 7. 1984, Sveske, br. 16, 1985, str. 141