Radomir Damnjanović Damnjan – pasteli

Nakon dve godine od izložbe u Galeriji Sebastian kada je izlagao objekte i slike/fotografije, Radomir Damnjanović Damnjan se predstavio beogradskoj publici i ovog puta novim radovima – pastelima u Galeriji SKC. I mada na nekim od tih petnaest radova, nastalih tokom poslednje dve godine, stoji napomena da su oni »skice za slike« potrebno ih je gledati i prihvatiti kao samostalnu umetničku disciplinu koju ovaj autor ravnopravno koristi uz ostale umetničke medije koje je upotrebljavao u svojoj praksi. 

Damnjan je počeo kao slikar i u sedmoj deceniji ostao je zabeležen po simboličkim platnima jako redukovane ikonike iz serije »Peščane obale«. Ovu liniju sužavanja ekspresivnih svojstava umetničkog predmeta nastavio je i tokom sedamdesetih godina minimalističkim slikama koje obuhvataju prvu polovinu te decenije, i primarnim analitičkim slikama karakterističnim za njegova interesovanja sredinom osme decenije. Damnjan se internacionalno afirmisao kao performans umetnik radovima koje je za razliku od njegovog slikarskog medija ispunjavao obiljem simboličkog, metaforičkog, narativnog i ekspresivnog karaktera. 

Ovaj autor je kroz svoj rad stalno isticao da ima dovoljno sluha i interesovanja za otvorenu problematiku žive umetnosti koja je tokom poslednjih perioda često premeštala medijsko na izvanmedijsko, materijalno na idejno — u poslednje vreme i u obrnutom smeru. No, isto tako je pretežno ostajao privržen onom radu koji je računao na predmetna svojstva umetničkog dela, na one njegove karakteristike koje su bilo minimalno bilo analitički, bilo simbolički ili narativno imale strukturu i formalne plastičke osobine. Jedan vid takvih pikturalnih i neikoničkih zaključaka o pitanjima aktuelnog statusa objekta umetnosti, Damnjan je obelodanio na sadašnjoj izložbi. 

Ovde sve radove odlikuje čista formalna struktura, ona koja se nikako ne poziva na bilo koji smisao izvan same plastičke strukture koju je autor tražio. Za razliku od slika koje su istog plastičko-formalnog sadržaja kao i ovi pasteli, dakle imaju izvesno »poentilističko« vizuelno dejstvo, radovi izvedeni olovkom na hartiji omogućili su Damnjanu da prati i registruje neposredne rezultate radnog procesa. Kako se o tome, u ovakvim slucajevima, pribegava u krajnjoj konsvekvenci »mini-malističkim« sredstvima/materijalima izraza neophodno je prethodno dosledno pomisliti o odabiranju i načinu primene podloge, upotrebljene pisaljke, boje, vrste, toka i položaja linije da bi se postigao onaj efekat koji je postojao u početnim namerama. Jednostavno govoreći, rad se ovde sastoji isključivo od poteza/linije boje gde je sama vrsta nanošenja pigmenta registracija intenziteta poteza, a količina poteza, tj. gustina rastera govori o upotrebljenom vremenu u realizaciji, dok njihova dužina svedoči o brzini izvođenja. Pri ovako postavljenoj radnoj praksi naravno da je potpuno razumljivo što je Damnjan ’ostao umetnik koji teži kontroli svojih postupaka, ali ne dopušta da zbog te kontrole bude u drugi plan potisnuta njegova sklonost ka slučajnim, marginalnim i nepredvidljivim’, kako stoji u predgovoru kataloga ove izložbe. 

Damnjan je dve ipo decenije aktivno sudelovao na domaćoj likovnoj sceni, mada je već niz godina nastanjen u Milanu. Za to vreme je svojim radom markirao ključne tačke u procesima preobražavanja likovne i vizuelne kulture na strani inovatornih umetničkih shvatanja. Po tome Damnjan pripada onim malobrojnim jugoslovenskim umetnicima čijim se delom, povremeno, otvarano poneko novo poglavlje u tim tendencijama.

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 5. 11. 1984, Moment, br. 3-4, Beograd, novembar 1985 – mart 1986, str. 61