Dorotheum – postojani duh srednjoevropske kulture

Bečka aukcijska kuća koja od 1707. godine održava aucije, prodaje predmeta iz 40 kategorija, za koju radi stotinu eksperata, stoji u najkraćoj informaciji o ovoj instituciji koja još uvek odražava postojani duh srednjoevropske kulture. Za više od tri stotine godina od osnivanja, Doroteum je postao najveća aukcijska kuća u Centralnoj Evropi i na nemačkom govornom području, koliko i jedan od vodećih aukcionara u globalnim razmerama. 

Doroteum je jedna od najstarijih aukcijskih kuća na svetu. Sedište joj je u Beču u Dorotheergasse. Pored aukcija na koje se iznose umetnička dela, antikviteti, nameštaj i nakit i dr. iz raznih vekova, maloprodajni sektor takođe igra važnu ulogu u poslovanju Doroteuma. Palata u kojoj je njena centrala, izgrađena je u neo-klasičnom stilu. Ona je atrakcija za brojne turiste ali i za  same Bečlije. 

Firmu je kao ‘Versatz und zu Fragamt Wien’ osnovao car Jozef I. Sedamdeset godina kasnije je preseljen u bivši Dorotheerkloster, manastir po kome je  dobio ime. Nova Palata Doroteum je na mestu postojećeg manastira završena 1901. Krajem 1980-ih, hodnik zgrade i unutrašnjost je prepravio bečki arhitekta i dizajner Luigi Blau. 

Na logotipu Doroteuma stoji ‘Od 1707′. Za više od 300 godina, priča o ovom tradicionalno austrijskom preduzeću, još uvek u austrijskim rukama koji je 2001, kupio domaći konzorcijumu privatnih vlasnika, od kada je znatno proširio delatnost. I posle privatizacije, ostao je deo tradicije zemlje. 

Sa 28 filijala širom Austrije, kao i predstavništima u Milanu, Rimu, Briselu, Minhenu, Dizeldorfu i Pragu, ime ‘Doroteum’ odavno je postalo poznato daleko izvan granica zemlje. U međuvremenu, ‘Palata Doroteum’ nastavlja da privlači kupce i postaje neka vrsta simbola za status grada, nešto kao katedrala Svetog Stefana ili Saher torta. Zahvaljujući novoj strategiji poslovanja, ovaj tradicionalni element austrijskog identiteta nastavlja da dobija na međunarodnom priznanju i poštovanju. 

Doroteum je zapravo nastao iz male ‘Zalagaonice & Biroa za zajmove’ koja se nalazila u centru Beča. Naziv je promenjen kada su se preselili u nove prostorije. Kada je aukciji biznis počeo da dominira krajem 19. veka one su se održavale u 13 odvojenih salona. Car Franc Jozef je naručio obnovu Palate na osnovama starog manastira. Poznati arhitekta, Emil fon Ferster, poznat po svom radu na bečkom Bulevaru Ringštrase, hvaljen je za izradu planova za izgradnju koji su bili veličanstveni ali se nisu razmetali. Njegovo formalno otvaranje bilo je 1901. u prisustvu samog cara. Oznaka ‘Doroteum’, međutim, ozvaničena je tek 1918, nakon što je monarhija propala. Iako teško oštećena tokom Drugog svetskog rata, zgrada je i dalje izuzetno atraktivna. Deo originalne strukture i dalje može da se vidi, na primer, ‘Kilmanseg zid’ u dvorištu Doroteuma koji se trenutno koristi kao utovarna zona, gde su nadgrobne ploče i reljefi ugrađeni u zid, nazvani po guverneru, grofu Erihu Kilmansegu, jednom od odgovornih za strukturnu obnovu zgrade. 

Isti grof Kilmanseg postavio je osnove moderne aukcijske kuće uvođenjem posebnih vrsta aukcija kada su pre njihovih održavanja publikovani katalozi koji su sadržali različite zbrke umetnosti, antikviteta i kolekcionarstva. Umetnost i numizmatika bile su prve samostalne kategorije uvedene 1900. Čak i predmeti iz carske porodice postali su veoma popularani na aukcijama. Pre ili kasnije, sve postaje istorija. 

U međuratnom periodu, više poznatih zbirki su nuđene na aukcijama, na primer, posed austrijskog dobitnika Nobelove nagrade Berta fon Sutnera (1843-1914), kompletan nameštaj Dvorca Kleshajm u Salcburgu, nekada u vlasništvu nadvojvode Ludviga Viktora, ili najveći deo zbirke Alberta Figdora, jednog od najistaknutijih evropskih kolekcionara. Originalne aukcije postavke uređivane su oko glavne aukcijske dvorane, poznate kao ‘Sala cara Franca Jozefa’, koja se danas uglavnom koristi za prikazivanja. Svi saloni su nazvani po pojedinim ličnostima koje su odigrale važnu ulogu u istoriji Doroteuma, uključujući i 170 sedišta ‘Ludvigstorf’ u aukcijskoj hali, nazvanih po jednom carskom savetniku. Inače, Georg Ludvigstorf, sada cenjeni stručnjak za srebro, medalje i carske suvenire, direktan je njegov potomak. 

Tokom nacizma važne funkcije u Doroteumu bile su dodeljene pristalicama režima. Sa aukcija je isključivana jevrejska imovina, iako Doroteum nikada nije bio ni u jednom trenutku aktivno uključen u cionizam. Sadašnja uprava se suočila sa istorijom Doroteuma i, u ovom periodu, to jedna je od njihovih primarnih briga. Godine 2006. objavljen je izveštaj nezavisnih stručnjaka o isplati 32 miliona dolara u ‘Opšti fond za restituciju žrtvava nacional-socijalizma’ što je trebalo da bude više nego simboličan čin. Danas, novo i međunarodno povezano odeljenje je odgovorno za ispitivanje porekla umetničkih predmeta namenjenih za aukcije Doroteuma. 

Od 1978, prodaja na malo je postalo još jedan veliki poslovni sektor. Doroteum Galerija nudi širok izbor umetnosti, ukrasnih predmeta i antikviteta na prodaju potpuno nezavisno od aukcija. Zajedno sa Doroteum Nakitom, oni čine malu granu, jednu od tri nosioca poslovanja Doroteuma. Za protekle dve godine, pevačica Sandra Pirs deo je šarmantne reklamne kampanje za odeljenje Doroteum Nakita: u 28 kuća u Austriji oni nude tradicionalni srebrni i zlatni nakit, satove, kao i moderni modni nakit. Doroteum s pravom može da tvrdi da je najveći prodavac nakita u zemlji. Između ostalih projekata, Doroteum Nakit je stvorio ‘d’oro’ liniju zlatnog nakita, kao i set satova nazvanih ‘DoroChron’, a od 2006. ‘Doroteum juvelir eksluziv’ postao je marka visoko pozicionorana na segmentu tržišta luksuza. 

Kupovinom najvećeg mađarskog trgovca nakita OREX 2004. – isto tako tradicionalno orijentisane kompanije koja će nastaviti da radi pod svojim imenom – Doroteum je postao dobro pripremljen da proširi poslovanje sa nakitom na međunarodno tržište. Pored toga, Doroteum u Beču, modernom ’gradu-umetnosti-nakita’, poseduje i laboratoriju, jedinu u zemlji, opremljenu tzv. ‘Dijamantskim izvorom’; koji koristi za razlikovanje prirodnih od veštačkih dijamanata. Pored ispitivanja dragulja namenjenih za aukcije, laboratorija daje sertifikate o autentičnosti kvaliteta i procenu vrednosti. 

Doroteumova druga linija poslovanja je njegova ’Založna kancelarija’, koja isto tako može da se pozove na dugu istoriju. Nekada, ‘Zalagaonica & biro za zajmove’ takođe je delovale kao posrednik u nalaženju stanova, sa dobrotvornim namerama kada se ograničavalo profiterstvo a deo zarade je ulagan u sirotišta. Doroteum nastavlja sa aktivnostima u ovom odeljenju, kao i sa pružanjem finansijskih usluga koje se i dalje uveliko potražuju. Založni krediti se nude na jednostavan i nebirokratski način za prevazilaženje privremenih finansijskih teškoća i to je glavni cilj ovog servisa. Devedeset posto svih založenih predmeta na kraju se otkupi. 

Doroteum se sve više fokusira na međunarodnu orijentaciju i značajna sredstva usmerava u modernu i savremenu umetnost. U toku je modernizacija aukcijske kuće – kako u arhitektonskom, tako i u koncepcijskom smislu nastojeći da očuva jedinstveni šarm i karakter koji proističu iz 300-godišnje tradicije. Ovo je od početka bila namera novih vlasnika, koje predstavljaju Martin Bem, generalni direktor zadužen za aukcija i Lukas Tinzl, generalni direktor zadužen za zajmove i male poslove. 

Čak i pre promene vlasnika, Doroteum je načinio niz koraka u pravcu internacionalizacije otvaranjem kancelarije u Pragu 1992, ubrzo nakon pada ’gvozdene zavese’, kao i u Briselu 1996. Novo rukovodstvo je kasnije mislilo da je prikladno da obezbedi najbolju moguću uslugu klijentima u dve zemlje od ključnog značaja za poslovanje Doroteuma, te je ubrzo otvorilo predstavništava u Diseldorfu i Minhenu (2003), Milanu (2005), i Rimu (2009). Sva ova predstavništva obezbedila su sveobuhvatnu uslugu klijentima, uključujući i stručne savete o kupovini i prodaji vrhunske umetnosti, birajući ih za prikazivanje na aukcijama. Na posebnim ‘danima konsultacija’, eksperti i stručnjaci iz bečkog Doroteuma vrše inspekciju predmeta umetnosti i kolekcionarstva koje smatraju da su za aukciju. Svaka takva konsultacije je besplatna i obavezna. 

Početkom 2009. godine, Doroteum je proširio svoje usluge uključujući biznis sa nekretninama. Oni nude sve vrste vlasništva, kao što su apartmani, kuće i zemljišta za direktnu prodaju ili na aukcijama. Klijenti takođe mogu imati korist od Doroteuma zanovanog na aukcijskim procenama i specijalističkim znanjima njihovih eksperata za razne vrste nepokretne imovine. 

Doroteum je uvek bio deo umetničke i društvene scene Beča i Austrije uopšte. Ne samo da se pamte Splendid Gala otvoranja koja prethode aukcijama. Oni učestvuju i u događajima fokusiranim na savremenu umetnost. Kao sponzor MUMOK-a (Museum of Modern Art, Fondacija Ludvig Beč), u više navrata Doroteum je bio domaćin popularnim ‘danima muzeja’ omogućavajući besplatan ulaz. Takođe finansiraju MUMOK-ovu stalnu ‘Belu kocku’ – instalaciju ’Most’ poznatog umetnika Heimo Zoberniga, kao što iniciraju osnivanje ‘Umetnost klastera Beč’. Organizacijama velikih bečkih umetničkih institucija, muzeja i akademija nastoje da omoguće što veće međunarodno prisustvo u Beču. ‘Umetnost klastera’ svake godine organizuje i ‘Nedelju bečke umetnosti’ sa posebnim događajima i turama, umetničkim večerima, panel diskusijama itd.

Svake godine oko 600 aukcija se održava u Beču i austrijskim pokrajinama, posebno u Salcburgu. Palata Doroteum u Beču služi za veličanstvene, najvažnije aukcije kao i one sa najvećim međunarodnim značajem. Četiri glavne godišnje ‘Nedelje aukcija’ privlače ljubitelje umetnosti iz celog sveta. Kategorije uključuju modernu i savremenu umetnost, umetnost 19. veka, srebro, staklo i porcelan, nakit, satove, Art Nouveau, nameštaj, skulpture, crteže i stare majstore slikarstva. 

Aukcije u kategoriji starih majstora slikarstva su sa najvećim obrtom što omogućava da se Doroteum konsoliduje na vodećoj poziciji u kontinentalnoj Evropi. Jedan ekspert, Piter ‘il Lupo’ Volf odigrao je važnu ulogu u njihovim nedavnim uspesima. Zahvaljujući njegovim naporima, veliki broj skrivenog umetničkog blaga izašao je na svetlo dana i privukao pažnju javnosti, na primer 1992, kada je jedno delo pripisano slikaru Hansu fon Ahenu. 

Nedavno, savremena umetnost ušla je u glavni fokus Doroteuma. Ponude u toj kategoriji su podstaknute i u filijalama u inostranstvu. Eksplozija kategorije dizajna se dogodila pre desetak godina zašta je zaslužan ekspert dr Gerti Drakler, čiji su napori učinili da je Doroteum postao važna adresa za kolekcionare dizajna. 

U poslednjih nekoliko godina Doroteum je postavio niz rekordnih prodaja. Jedno od najskupljih ikada prodatih dela na aukciji u Doroteum bila je slika majstora iz Rembrantovog ateljea na kojoj je prikazan portret mladića sa licem poluokrenutim prema gledaocu. Od procenjene vrednosti – 20.000 do 30.000 eura, slika Jana Livensa je podignuta na senzacionalnih 912.000 eura. Najskuplji stari ručni sat ikada prodat na aukciji u Austriji bio je Patek-Filip prodat za 390.000 eura. To je bio deo izuzetno uspešne prodaje zbirke hirurga Hajnriha Lila 2005, od čega je – 3,26 miliona eura – otišlo na projekat zaštite Katedrale Svetog Stefana. 

Veliku međunarodnu pažnju privukao je novi rekord postignut prodajom slike umetnika Marija Skifanoja – ‘Njujork 65. – zima u muzeju’ (1965) – što ukazuje na efekte velikog prisustva Doroteuma u Italiji. Jedan od najboljih radova Georga Ferdinanda Valdmilera ‘Prekinuto hodočašće’ kao jedno od istaknutih dela slikarstva 19. veka prodato je za 1,32 miliona eura. Slika danas može da se vidi u bečkom Lihtenštajn muzeju. Istaknutije prodaje bile su i:

- Frans Franken II (1581 – 1642) ‘Čovek između vrline i poroka’, 7,02 miliona eura

- Đovani Frančesko Barbieri, Il Gverčino (1591 – 1666), ‘Rinaldo i Armida’,  1,04 miliona eura

- Fridrih fon Amerling, ‘Devojka sa slamnatim šeširom’, 1,5 miliona eura

- Piero Manconi, ‘Ahromija’, 1958/59, 1,11 miliona eura. 

Kada je na jesen 2001. godine Doroteum dobio nove vlasnike oni su nastavili da vode njegov biznis sa velikom ličnom posvećenošću i izrazitim entuzijazmom prema umetnosti. Cilj današnjeg manadžmenta je da nastavi sa razvojem Beča kao aukcijske arterije srednje Evrope i da u isto vreme zadrži šarm ove tradicionalne institucije. Sa jednim intenzivnijim servisom za klijente, podmlađenim izgledom i ekspanzijom njegovih perfektnih internacionalnih kontakata, Doroteum namerava da zadrži, ali i da nadalje razvija svoj zanimljiv profil za ljubitelje umetnosti i kolekcionare. Ključna inicijativa je postala da se specijalizuju i na poljima moderne i savremene umetnosti. 

Jovan Despotović 

Magazin, br. 4, Madl’Art,Beograd, 1. 2011