Aukcijski rekordi Kristia

Svake dve nedelje Artprice postavi novi ili ažurirani rang petkom kao Alternativnu top seriju. Tema novog Top članka je 10 najboljih rezultata ikada na Kristijevim aukcijama. 

Nakon najnovijih prodaja impresionista i moderni umetnika kod Kristia i Sotheba u Njujorku, prihod pokazuje jasan oporavak na tržištu. Dinamizam naspram prethodne godine, naročito je izražen kod Kristija čija je ukupna prodaja od 3. novembra. 2009 bila izuzetno slaba prodaja (56.8 miliona dolara). Ove godine Kristi prikazuje znatno bolje rezultate i tri novih izveštaja. Zaista,  gledano iz perspektive tržišnog udela, Kristijev učinak 2010. ostvaren u likovnih umetnosti je veoma pozitivan – čak 38% na svetskom tržištu u prvoj polovini ove godine a kod Sotbija 36%. 

Najboljih 10 rezultata na Kristijevim aukcijama izgleda ovako (u dolarima): 

1. Pablo Pikaso, Akt, Zeleno lišće i bista, Njujork, 95.000.000

2. Gistav Klimt, Portret Adele Bloh-Bauer II, Njujork, 78.500.000CHRISTIES

3. Vinsent van Gog,  Portret doktora Gašea, Njujork 75.000.000

4. Klode Mone, Jezero nimfi, London,  71.846.600

5. Vinsent van Gog, Portret umetnika bez brade (1889), Njujork, 65.000.000

6. Endi  Vorhol, Sudar zelenog automobila (Zeleni automobil gori I), Njujork,  64.000.000

7. Pablo Pikaso, Žena sa ukrštenim rukama, Njujork, 50.000.000

8. Alberto Đakometi, Snažni ukus mlevenog mesa (1954), Njujork, 47.500.000

9. Amedeo Modiljani,  Ukus (oko 1910-1912), Pariz,  46.650.450

10. Frensis Bejkon, Bez naslova (1974/77) London 46.297.350 

Ukupna vrednost kod Kristia prvih 10 rezultata iznosi 639.8 miliona dolara. Na prvom mestu je Pikaso sa najboljim svetskim aukcijskim rezultatom za umetničko delo: ’Akr, Zeleno lišće i bista’ kupljena je za 95 miliona dolara. Ova slika iz kolekcije Frensisa Laskera Brodija prodat je kod Kristia u Njujorku 4. maja 2010. za skoro trećinu ukupnog prihoda na toj aukciji. Alberto Đakometi takođe je postavio novi rekord u prodaji kada je njegov ’Snažni ukus mlevenog mesa’ prodat za 47.5 miliona dolara. 

Kristi je a takođe postigao još jedan vrhunski rezultat sa Pikasom novembra 2000, kada je njegova ’Žena sa ukrštenim rukama’ (1901-1902) prodata za 50 miliona dolara (zauzimajući 7. mesto u ovom rangiranju). 

Kristijev 2. najbolji rezultat ikada došao sa Klimptovim ’Portretom Adele Bloh-Bauer II’ (1912) koji je prodat za 78.5 miliona dolara novembra 2006. Rad su prethodno konfiskovali nacisti od porodice Bloh-Bauer a on je upravo vraćen naslednicima od strane austrijske vlade.

Vinsent van Gog, čiji radovi postaju sve ređi na javnim prodajama (samo 10 ih je bilo na aukciji tokom 2010) postigao je dva najbolja rezultata kod Kristija u Njujorku: ’Portret Doktora Gašea’ prodat je maja 1990. za 75 miliona dolara a ’Portret umetnika bez brade prodat’ za 65 miliona u novembru 1998. 

Endi Vorhol, jedini posleratni umetnik u ovom rangiranju je na 6. mesto u 10 vrhunskih sa svojim delom ’Sudar zelenog automobila (Zeleni automobil gori I)’ koje prodato za 64 miliona dolara 16. maja 2007. kod Kristija a u Njujorku. Zaista, da rezultat nije bio samo četiri puta bolji od Vorholovog prethodnog rekorda, takođe bi bio slavan kao najbolji lični rezultat do sada, i to je tako ostalo do danas. 

Sa sedam od prvih 10 rezultata kod Kristija dolazi Njujork. Velika Jabuka jasno da ima svetski primat na tržištu umetnosti, a potom slede London i Pariz. 

London: dva mesta na Kristijevom vrhu od 10. U februaru 2008, Frensis Bejkon zabeležio je jedan od svojih najboljih rezultata ikada kada je njegov izuzetni triptih ’Bez naslova’ (1974/77), sa najmanje 4 metra dužine, prodat za 46.3 miliona dolara. Četiri meseca kasnije Kristi je postigao novi rekord za Kloda Monea i uopšte impresioniste, kada ’Jezero nimfi’ prodato za 71.8 miliona dolara u junu 2008. Ovaj slia veoma velikog formata iz 1919. (od kojih samo četiri sličbe verzije postoje) smatra se jednim od umetnikovih najvažnijih kasnih radova.

Pariz: jedino mesto na Kristijevom 10 vrhunskih šrodaja impresionista i modernista u Parizu zauzeo je 14. juna 2010, Amadeo Modiljani koji je prodat za 46.6 miliona dolara, skoro deset puta više od njegove niske procene. Ovaj jedan rezultat na francuskom tlu može biti samo u 9. kod Kristija kao najbolji ikada rangirani rad, ali je zato na 2. mestu na listi najboljih aukciji Francuza, odmah iza Pikasa. 

Štampa: veoma širok raspon cena 

Privatne umetničke kolekcije često počinju nekom vrstom umnoženih radova kao što su fotografije ili grafike. Ovi mediji obično često menjaju vlasnike po vrlo pristupačnim cenama a predstavljaju nizak rizik ulaganja kao načina učestvovanja na umetničkom tržištu. Međutim, grafike su izuzetno brojno zastupljene i zauzimaju širok spektar cena koje povremeno pokazuju  špekulativni entuzijazam kao i bilo koji drugi medij.

Iako su cene savremene grafike porasle upoređujući ih sa cenama savremene umetnosti čije su prodaje maduvane, njihovo kretanje je mnogo umerenije: ako je savremena umetnost poskupela za 80% između 2000. i 2010. savremena grafika je poskupela, kako je objavljeno, za samo 18%  u istom periodu. U stvari, štampa na tržištu nije samo siromašniji vid originalnih i jedinstvenih dela, već takođe pokazuje i dinamičnost ovog tržišta koje može ostvariti lep profit ili zaista značajna špekulativna poskupljenja. Uzmimo, na primer, jedan od markera za najviši medijski profil savremenih grafičara, Benksija, i jedno od njegovih reprezentativnih dela, ’Pacov radar’ štampan u ograničenom tiražu od 75 primeraka. Cena grafike ’Pacova rada’ je skoro 20.000 dolara 6. septembar 2008. u Filips de Puri i Kompaniji (pre kraha cena) i onda je pala na polovinu tog iznosa sledeće godine. Dana 24. februara 2009, ’Pacov radar’ prodat je ekvivalentno za 8.950 dolara u Bonhamu u Londonu, što je bio dobar posao za kupca u odnosu na 2008. godinu. Cena i visina investicije za prvog kupca ovog rada je na aukciji bila manja od 400 funti (800 dolara) 14. mart 2005 kod istog aukcionara. 

Grafika je ipak uglavnom pristupačnija na tržištu i sa 60% od prodatih lotova za manje od 1.000 dolara (55% za nove otiske), a samo 11% je privlačno od onih skupljih od 5.000 dolara. Benksijevi fanovi mogu nabaviti jedan od njegovih otisaka iz izdanja drugog tiraža (500 do 1000 primeraka) u opsegu cena koje ne prelazi 1.000 dolara. Međutim, više od toga, oni mogu dobiti značajnu grafiku  zvezde savremene umetnosti: Benksova ’Kolica za štampanje’ prikazuju džunglu lovaca koji pokušavaju da otmu prazna kolica supermarketa, prodata su za oko 4.000 dolara u ograničenom tiražu od 750 primeraka. Ovo je, naravno, već velika cenu za mladog umetnika, ali to je samo deseti deo onoga što bi platili da steknu pojedinačno delo istog umetnika. 

Iako savremeni umetnici često prodaju i štampane otiske (omogućavajući određenu ’demokratizaciju’ tržišta), oni ipak predstavljaju samo 7% ukupnog tržišta grafike. Grafika, u stvari, dominira kod modernih (48,5%) i postratnih umetnika (28,3%). Ne samo da su umetnici u ovom segmentu istorije umetnosti  najplodniji, oni su takođe i najskuplji upreavo u štampanom mediju: u 2010, šest grafika Pabla Pikasa, Edvarda Munka i Džaspera Džonsa dostigle su sedmocifrene rezultate. 

Najskuplji umetnik u segmentu slika takođe je najomiljeniji i u grafici: otisak Pabla Pikasa ’Minotauromahija’ (1935) prodata je za 1.1 miliona funti (1,7 miliona dolara), 16. septembra 2010. u Sotbiju. Četiri meseca kasnije, kako smo videli, Pikasov ’Akt, Zeleno lišće i bista’ prodat je po najvišok ceni ikada plaćenoj na aukciji za neko umetničko delo (95 miliona dolara). Ali, Pikasovi navijači ne bi trebalo da očajavaju: svakog meseca, njegove grafike, litografije, gravire, i akvatinte prodaju se po cenama do 500 dolara!

Jovan Despotović 

Magazin, br. 4, Madl’Art, Beograd, 1. 2011