Hiljadu lica i pojava Sindi Šerman

Umetničko tržište beleži uzbudljiv uspon cena radova kontroverzne američke umetnice Sindi Šerman (Cindy Sherman). Rođena je 1954. u Njudžersiju, radi kao fotograf i filmski reditelj. Najpoznatija je po svojim konceptualnim portretima. Šerman trenutno živi i radi u Njujorku. Zastupljena je kod Spruth Magers u Berlinu i Londonu u Evropi i Metro Galeriji slika u Njujorku. Kroz veliki broj različitih serija radova, Šerman je postavila važna pitanja o ulozi i zastupljenosti žena u društvu, medijima kao i o načinu stvaranja umetnosti. Šerman radi u serijama, na tipičan način fotografiše sebe u različitim kostimima. Na primer, u svojoj repernoj seriji od 69 fotografija: ‘Završen film bez naslova’, (1977-1980), Šerman se pojaviljuje kao u B-filmovima, stranim filmovima i kao filmska glumica ‘crnog filma’. U serijama nastalim posle 2003, pojavlju je se u izgledu klovnova. Iako Šerman ne doživljava svoj rad kao feministički, mnoge njene foto-serije, kao što je ona iz 1981. pod nazivom ‘Centerfolds’ skreću pažnju publike na stereotip žene u filmovima, na televiziji i u časopisima. Poput kontroverznih fotografa Roberta Mapplethorpa i Andresa Serana, Šerman je uradila jednu seksi seriju 1989. Ove fotografije predstavljaju delove spojenih medicinskih lutki in flagrante delicto. Kao i mnogo toga u radu Šermanove, kritičari su rekli da su te serije i uznemirujuće i zabavne. U radu, Šermanova je i otkrivena i sakrivena, sa imenom i bez imena. Ona je to objasnila u Njujork Times-u 1990: ‘Osećam da sam anonimnia u svom radu Kad gledam slike, ja nikada ne vidim sebe, to nisu autoportreti. Ponekad nestajem’. 

Godine 2006. u Jeu de Paume muzeju u Parizu održala je izložbu radova ‘Cindi Sherman. Retrospektiva’. Tu su bila dela u rasponu od 30 godina – od 1975. do 2005. Ono što izbija kroz ove slike je suptilna analiza individualnog identiteta i fantazije. Ovo uranjanje u neizvesno, konfliktne zone gde se individualni identitet bori sa kolektivno imaginarnim, stereotipima i problemima simboličke moći koje mogu biti ili razigrane – kada je u pitanju horor i odbojnost prema propadanju i rasparčavanju tela – ili veoma mračne. ‘Film još uvek bez naslova’ je serija crno-belih fotografija u kojoj Šermanova sebe snima kao bezimenu glumicu koja podseća na strane, holivudske B-filmove i ‘crni film’. Šerman koristi svoje  stvari kao rekvizite, ili ponekad pozajmljene, kao u filmu ‘Ipak bez naslova br. 11′ u kome jedno kuče-jastuk pripada njenom prijatelju. Ti snimci su u velikoj meri urađeni u njenom stanu. Pored filmovanih fotografija, Šermanova je koristila i brojne druge vizuelne forme – centerfold, modne fotografije, istorijske portrete, i slike soft-core seksa. Ove i druge serije, kao što su ‘Bajke i katastrofa – sekvence’ iz 1980, prikazane su i u Metro Galeriji u Njujorku. Tokom 2006. Šermanova je uradila niz modnih, reklamnih fotosa i oglasa za dizajnera Marca Jacobsa. Same oglase je snimio fotograf Jirgen Teller i oni su objavljeni kao monografija kod Rizzolija. 

Ako nema razloga da ide na velike međunarodne sajmove savremene umetnosti, Sindi Šerman je internacionalnu reputacija značajano sticala upravo na njima. Tako je nekoliko fotografija američkih umetnika bilo izloženo na pariskom sajmu umetnosti FIAC. A naročito u prestižnoj njujorkj galeriji Metro Pictures. 

Čest član na listi Top-10 savremenih fotografa na aukcijama na početku ovog milenijuma, Šermanova se izgleda oporavija posle jalovih godina na tržištu. U stvari, sve do prošlog proleća, tržište je izgleda namenilo da igra dugu umetničku ulogu. Na vrhuncu slave krajem 90-ih, nakon impresivng uspeća prodaje (+184% između januara 1998 i januar 2000), njena cena je počela da ide u gore-dole u narednih 7 godina: otapanje u 2000, oporavak 2001, neumoljivo strmoglavljivanje sve do 2006, iznenadan oporavak 2007. (kada je njen godišnji prihod na aukcijama utrostručen sve do 8.9 miliona dolara. Zatim je usledio kolaps u ovoj deceniji; bio je najniži 2009. Kupcima se danas čini da se vratila jer se dela Sindi Šerman prodaju po veoma dobrim cenama: njen indeks porastao je 90% od početka 2010. 

Njen oporavak na tržištu bio je vidan. Tako je u maju 2007, na primer, ‘portret’ njen portret kao Bahusa (čiji je izliv alkohola prikazan u zelenkastim nijansama) udvostručio procenjeni raspon cena iz prodaje za 320.000 dolara kod Kristija. Prethodne večeri (16. maja) umetnica je postigla 7-cifreni lični rekord (u to vreme) za rad  ‘Bez naslova br. 92′ iz 1981. koji je izveden u ograničenom tiražu od 10 primeraka. On je prodat za 1.85 miliona dolara na Kristijevoj aukciji. 

Ritam i nivo njenih rezultata na aukcijama značajno je usporen nekoliko meseci kasnije a njen povratak na čelo umetničke scene događa se marta 2010. sa dva iznenađujuća rezultata na velikim njujorškim prodajama: njen veliki print ‘Film koji je još uvek bez naslova br. 63’ (iz 1980. izveden u 3 primerka) prodat je u Sotbiju po ceni koja je za 60.000 dolara viša od preprodajene procene od 180.000 dolara. U 2001, isti rad uzeo je Kristi za 42.000 dolara. A dva dana kasnije, posle prodaje ’Br. 63’ (sada ’Br.194’) otišao je za 10.000 dolara 1994, kada je promenio vlasnika za 98.500 dolara u Kristiju, (u Cheltenhamu, Gloucestershire). Sve što joj je bilo potrebno bio je ’jak rezultat’ za novi rad da bi se potvrdio ovaj trend rasta. I ona ga je najzad postigla 14. oktobra kod Kristija sa rezultatom ekvivalentnim 176.000 eura (155.000 funti) za delo koje nikada ranije nije bilo ponuđeno na aukciji (’Bez naslova br. 412’) urađeno 2003. Nakon toga, glavne aukcijske kuće osetile su da bi mogle uspešno da se bave radovima Sindi Šerman sa punim poverenjem i one su ponovo počele da nude njene radove, ne manje od 5 komada iznad crte od 200.000 dolara na novembarskim sesijama. Filips de Puri i Komp. je čak objavio novi lični rekord za umetnicu kada je njen rad ‘Bez naslova br. 153′ (napravljen u ograničenom tiražu od 6 primeraka) procenjen između 2 i 3 miliona dolara prodat 8. novembra 2010. za 2.4 miliona! 

Pored ovih pikova, 40% radova Sindi Šerman mogu se nabaviti za manje od 6.000 dolara (npr. fotografije urađene u više od 100 primeraka) a 5% njenih aukcijskih transakcija se održavaju u Francuskoj. Francuski fanovi Šermaninog rada mogu da se nadaju da će jeftino pokupi neki od njenih radova u Cornette de Sen-Sir, Artcurial, Piasa ili kod Kristija u Parizu. 

Sindi Šerman je u zapravo jedna od najvažnijih pojava u savremenoj fotografiji i jedna je od retkih umetnica na koju su uticali i američka pop kultura (ona je inspirisala Madonu za njene video klipove i fotografije), i francuski pop: nedavno je Filip Katerine rekao: ‘Sindi Šerman – Pas Morte! (Nije mrtva!). 

Jovan Despotović 

Magazin, br. 5, Madl’Art, Beograd, 2. 2011