Benksi – Od urbanog vandala do urbanog heroja

Banksy, je ’anonimni’ engleski umetnik grafita, politički aktivista i slikar čije je pravo ime Robert Banks, rođen 28. jula 1973. (prema Daily Mail-u), ali se kao godine njegovog rođenja navode i 1974. i 1975. Njegova umetnost je okarakterisana kao ’vandalizam’ a pripada uličnoj umetnosti, skulpturi i socijalnom komentaru. Nastala je kao de andergraund scene u Bristolu u saradnji tamošnjih umetnika i muzičara. Bavi se i dokumentarnim filmom za koje je dobio nekoliko nagrada. Januara meseca ove godine nominovan je za Oskara za najbolji dokumentarni film.

Prošlog decembra u bioskopima je bio prikazan dokumentarac o Benksiju. Međutim, gledaoci u Ekit Kroz prodavnici suvenira (prevedene na francuski kao Faites Le Mur) verovali su da mogu da mnogo nauče o misterioznom umetnik čije lice je snimljen u senci a čiji je glas deformisan vokoderom. Benksi tako i dalje ostaje, u stvari, najpoznatija “anonimna” ličnost. U svakom slučaju, sada kada je pažnja medija na ovaj način bila toliko pametno podstaknuta, nesumnjivo će se videti pozitivan uticaj na njegove aukcijske cene. 

Ništa – ili makar vrlo malo – znamo o čoveku koji se predstavlja svojom autobiografijom. Njegove oznake, šabloni i aforizmi ispisani i iscrtani po zidovima obezbedili su više podataka za portret ove anonimne zvezde za 10 godina koliko traju njegova ’žvrljanja’ po zidovima, poetske skaradnosti, subverzivne poruke i crni humor od Bristola, Londona, Barselone, Pariza, Njujorka, Los Anđelesa, Detroda, sve do Dakara, Mumbaja i drugih mesta. Zapamtite … Street Art je nelegalan i zato se Benksijeva upotreba gradskih saobraćajnih znakova i oznaka poput bezobraznih fresaka svodi na vandalizam. Ali, Benksijevo urbano štetočinstvo čini ga odličnim socijalnim agitatorom. Kada napada zlo, nasilje, ekscese i apsurde našeg vremena, on to čini sa dovoljno stila i/ili humora kako bi njegove poruke bile lako svarljive. Subverzija, humor i spoljašnja umetnost tako su postali inicijalni faktori koje su izvele Benksija iz anonimnosti. Tokom 2005. godine još niz inicijativa je učvrstio njegovu ozloglašenost: poput upada u muzeje … ilegalno, naravno! 

Umetnik je uspeo da “okači” svoja brojna dela u nekim od najbolje čuvanih svetskih muzeja. Odvraćajući  pažnju čuvara, Benksi bi uspevao da okači čudne radove – Madonu sa gas-maskom, Sejača Millet-a koji je izašao iz slike da bi popušio cigaretu, ili “istorijsku” rok grafiku kojom dokazuje postojanje praistorijskog čoveka u Caddi supermarketu – što je učinio u izložbenim prostorijama galerije Tejt Britanija, Metropoliten muzeju umetnosti i Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku. Uz značajnu pažnju medija privučenu na ovaj način, Bonhams i Sotbi su prvi uzeli ovog umetnika za svoje prodaje 2005. godine. (Do tada je samo jedna njegova grafika prodata na nekoj aukciji.) 

Sva četiri rada izneta na aukciju u Sotbiju 25. oktobra 2005. prodata su a njegova slika ’Majka i dete’  udvostručila je svoj procenjeni raspon cene kada je kupljena za 6.000 funti (oko 9.000 eura). Godine 2006. nakon što je više američkih filmskih zvezda kao što su Kristina Aguilera, Anđelina Džoli i Bred Pit započeli da sakupljaju njegove radove, Benksijev indeks cena je porastao: u junu te godine, njegova ’Think Tank’ kupljena je za 18.000 funti (26.300 eura) nasuprot proceni od 3.000 do 5.000. A 18. oktobra je ’Mona Liza’ kupljena u Sotbiju za 48.000 funti (71.400 eura) i onda je sledeće nedelje ’Tank, koji obuhvata par’ prodat za 52.000 funti (77.600 eura).

Inflacija se nastavila i 2007: 85.000 funti (skoro 130.000 eura) plaćeno je za ’Bombardovanje Srednje Engleske’ u februaru u Sotbiju, 240.000 funti (353.000 eura) u aprilu za ’Space Girl i ptice na Bonhamsu’, 270.000 funti (388.000 eura) u oktobru za ’Rude Lord’ u Sotbiju … i cene printova sledile su ovaj porast: jedna kopija iz limitiranog izdanja od 20 otisaka lica Kejt Mos u Vorholovom stilu Merilin Monro, prodata je otprilike između 40.000 i 100.000 eura u proseku! Jedini pristupačni radovi za manje od 1.000 eura bile male grafike  tiraža od 500 i 1.000 kopija. 

Euforija oko ovog umetnik bila je toliko intenzivna da su u Sotbiju osećali da nema rizika kada su uključili jedan od njegovih radova na njujoršku prodaju. Tako je u februaru 2008. rad ’Držite ga besprekorno’ – šablon na platnu koji ćini otvorenu referencu na drugu zvezda britanske umetnosti – Demijena Hirsta – Benksu obezbedio prvi 7-cifreni dolarski rezultat od 1,7 miliona dolara, ili 1.16 miliona eura. Zapravo, značaj koji je taj rezultat imao mnogo manje ima veze sa prodajom u Sotbijevoj Crvenoj (aukciji), nego sa dobrotvornim prodajama koje su organizovali umetnik Demijen Hirst, trgovac umetninama Lari Gagosian i rok pevač Bono. 

To je Benksov prvi i, za sada, jedini milionski aukcijski rezultat. Nedugo posle toga, euforija je prestala a aukcijske kuće su znatno smanjile svoje profile (nudeći samo trećinu Benksovih radova 2009. u odnosu na 2008), dok su procenjeni iznosi njegovih dela značajno revidirani (umanjeni za 2 ili 3 puta). Na primer, jedna njegova slika je poslužila kao opomena; Poslednjeg dana prodaje je ponuđena u predprodaji za 600.000-800.000 dolara maja 2008, a prodata je za samo 190.000 dolara (140.000 eura) godinu dana kasnije, odnosno za manje od trećine prethodne, već ionako male procene u njujorškom Sotbiju. 

Može biti da je kriza znatno umanjila njegove cene, ali to nije uticalo na popularnost umetnika u javnosti. Tokom leta 2009. godine njegova izložba u Muzeju u Bristolu je organizovana kao operacija komandosa (postavljena je u toku dve noći i čuvana je u tajnosti sve do otvaranja), privukala je 320.000 posetilaca za manje od tri meseca. 

Dakle, ako naiđete na zid koji je išvršao neko ko se potpisao kao Benksi, nemojte ga krečiti … možda će biti interesantan nekom od najvećih svetskih muzeja. I trebalo bi da se klonite da pokrenete sudski postupak protiv njega zbog vandalizma … zaboravite … izgubićete … a i zato što, teorijski, njegovi ’grafiti’ podižu vrednost vašoj imovini … 

Jovan Despotović 

Magazin, br. 6, Madl’Art, Beograd, 3.  2011