Deset najskupljih dela žena – autora

Svake dve nedelje Artprice iskazuje liste različitih tema zasnovanih na aukcijskim rangiranjima. Prošlog meseca, u fokus su bile žene umetnice. Po njihovom izveštaju sa aukcija deset najboljih rezultata u 2010. za dela žena savremenih umetnica izgledala je ovako. 

Za 21 mesec, prema pregledu izložbi na sajtu Centra Žorž Pompidu bilo je 2 miliona posetilaca (27. maj 2009 – 21. februar 2011). Mona Hatoum, koji je upravo osvojila međunarodnu nagradu za savremenu umetnost Huan Miro za prošlu godinu, bila je među umetnicama koje su tu izlagale. Dakle, ko su zapravo vrhunske umetnice prema aukcijskom rejtingu? 

TOP 10 najboljih aukcijskih rezultata u 2010. za dela savremenih umetnica: 

Sa tri 7-cifrenih aukcijskih rezultata u 2010, Sindi Šerman se vratila u vrh umetničke i kolekcionarsker pažnje. U stvari, u Carte Blanche-u za Filipa Segalot-a u prodaji koju je organizovao Filips de Puri 8. novembra 2010, njen diptih ’Bez naslova br. 420’ prodat je za 1.2 miliona dolara s njene ’Bez naslova br. 153’ kupljen je za 2.4 milioma (što je bio njen novi rekord). Dva dana kasnije, hromogenični štampani rad ’Bez naslova br. 88’ otišao je ’pod čekić’ za 1,2 miliona dolara kod Kristija u Njujorku. 

U pozadini ovakvog uspeha stoji indeks cena ove američke umetnice koja je porasla za celih 90% od početka 2010 i sada je u svetu drugi najskuplja savremena umetnica. Najskuplja je južnoafrička umetnica Marlen Dumas. 

Sa svojim prvim milionskim rezultatom u novembru 2004. (bila je prva savremena umetnica koja je  prečla taj prag), indeks cena Marlen Dimas je stekao sasvim drugu dimenziju. Od tada, njen rad je rastao desetomilionske rezultate. Sa radom ’Stella’, koji kupljen za 900.000 dolara kod Kristija u Njujorku (što je njen najbolji rezultat u 2010), Marlen Dimas se našla ma šestom mesto u Artprajsovom rangiranju za 2010. 

Prošla godina je bila veoma plodna i za Etiopljaninku Džuli Mehretu koja je postigla tri nova lična uspeha, uključujući i ’Sedam dela milosrđa’ koja prodata za 2 milionao dolara u Sotbiju u Njujorku, čime je dospela na drugo mesto Top 10. Njena slika ’Bez naziva 1’ je prodata za 850.000 dolara u Sotbiju u Njujorku i to joj je obezbedilo i deveto mest na istoj ranglisti. Njujorčki Gugenhajm je  odao počast njenogm radu sa samostalnom izložbom 2010 pod nazivom ’Siva oblast’ održana od 14. maja do 6. oktobra. 

Protekle godine Bharti Kher postavila je svoj novi rekord kada je njena skulptura ’Koža koja govori sopstveni jezik’ promenila vlasnika za 1.2 miliona dolara u londoskom Sotbiju stavljajući je na treće mesto na ovoj ranglisti. Ova jedina aukcijska prodaja donela Kher i deveto mesto u rangiranju umetnika po aukcijskim prihodima među savremenim skulptorima (u periodu jul 2009 – jun 2010) čak ispred njenog supruga, umetnika Subodh Gupta. Kher danas ima internacionalnu karijeru i njen rad će biti uključeni u veliku izložbu Pariz-Delhij- Bombaj koja će biti otvorena 25. maja 2011u pariskom Boburu. 

Britanska umetnica Sesili Braun je na sedmoj poziciji sa delom ’Iznenada’, jer je prošlog leta prodata za 900.000 dolara u Sotbiju u Njujorku (čak u odnosu na visoku procenu od 700.000 dolara). isti rad prodat za 550.000 dolara u maju 2009. kada je procen na 600.000-800.000 dolara. 

Švedska umetnica Sesilija Edefalk je proteže Čarlsa Satčija koji je sa njom zabeležio novi rekord u prošloj godini za ulje na platnu pod nazivom ’Beba’ koja preuzeta za ekvivalent od 853.730 dolara kod Bukovskisa u Stokholmu. Veoma cenjena u svojoj zemlji gde dobro prolaze sve njene prodaje, Edefalk je najskuplja švedska umetnica na tržištu. Ona je uspela da zavede i prestižnu njujoršku Galeriju Barbare Gledston, koji prodaje dela Metju Barneja, Aligijera Boetija i Aniša Kapura. 

Na desetom mestu je akrilik pod nazivom ’Moreno’ brazilske umetnice Beatris Milhazes koji prodata za 450,000 funti (678,195 dolara) kod Kristija u Londonu 30. juna 2010. Sa tri rezultata u 2010. preko 300.000 dolara i brojem radova predstavljenih u kolekcijama velikih muzeja u Njujorku (Muzej savremene umetnosti, Gugenhajm i Metropoliten muzej umetnosti), Beatris Milhazes je definitivno zvezda u usponu. 

Često tretiranih kao muze, ili jednostavno ignorisane, žene umetnice stvarno su uspele da prodru u istoriju umetnosti tokom 20. veka. Danas one čine sastavni deo velikih izložbi i velikih javnih prodaja. Ipak, u isto vreme, svako poređenje između muških i ženskih istopoznatih umetnika jasno pokazuje velike jaz između cena prodaje umetnika i umetnica. Uzmite, na primer, cene radova Luiz Buržoas i Alberta Đakometija itd. 

Jovan Despotović 

Magazin, br. 6., Madl’Art, Bograd, 3. 2011