Mišel Batle i Filip Ortala – slike i crteži

Jedan galerista i jedan umetnik, Mišel Batle i Filip Ortala (Philip Hortala i Michel Batllle, obojica iz Tuluza u Francuskoj), istovremeno su izložili u Galeriji SKC desetak radova – slika i crteža. Priređivanje ove izložbe, zapravo, predstavlja nastavak saradnje dve galerije (Batle vodi galeriju Axe Art Actuel, i prošle godine je već bio gost SKC, kada je beogradsku javnost upoznao sa načinom rada svoje galerije, i tada je ugovoreno i u međuvremenu realizovano gostovanje beogradske grupe Alter imago u Tuluzu) koja poprima sve šire oblike. Batle sem što je galerista i umetnik, vodi i jedan časopis (Axe Sud) čije bi osnovne karakteristike bile u potpunom posvećenju umetnicima, tj. da je po svom izgledu i profilu maksimalno funkcionalan u odnosu na današnju umetnost. On izlazi izvan velikog umetničkog centra te je stoga slobodniji u praćenju i promovisanju novih pojava, i napokon da je kao i galerija bez profita, a to znači da je u velikoj meri nezavisan od uticaja koji se uvek postavljaju iza ma kakvog izvora finansiranja. I časopis i galerija su, zapravo, u jednom dosta specifičnom položaju u okviru francuskog umetničkog sistema i zbog takve posebnosti su i postavljene čvrste relacije između njih i slične beogradske galerije SKC. Nekoliko osnovnih kulturnih tokova mogu se slediti u sadašnjem francuskom trenutku i čini se da su ponajviše izraženi u odbrani francuskog nacionalnog kulturnog identiteta koji je po mnogo čemu narušen u odnosu na druge nacionalne umetnosti (pre svega u odnosu na američku), i istovremeno u nekim unutrašnjim procesima decentralizacije kulture, kao suprotstavljanje uticajima Pariza. To je još jedan vid osigurava kulturne i umetničke autonomije, ograničavanje uticaja’kulturnog imperijalizma’ i stvaranja samobitnosti unutar kulture i umetnosti. A da bi se sve to opravdalo najpreče je bilo pronaći one autore koji svojim delima stvaraju realne uslove za ta nastojanja. Batle je sa sobom u Bec doveo jednog veoma mladog umetniki Flipa Ortalu (1960) koji spada u njihove najzanimljivije i najverodostojnije autore. 

Ortala participira na frontu tzv. Figration Libre, što će posvedočiti da je itekako svestan sopstvene umetničke tradicije i porekla, a pogotovu one koja je stvarana na početku ovog veka. Dakako da je ovo živo i dinamično slikarstvo, koje se zasniva na jasnim kolorističkim vrednostima, po osnovnom duhu ekspresionističko, dakle ono koje je izbrisalo nacionalne granice u umetnosti najnovijeg perioda. A opet, po nekim drugim osobinama koje čitamo u temama ovog slikarstva, njegovim ikonološkim karakteristikama i opaštem utisku, postajemo najednom svesni želje autora da nedvosmisleno radi pod uticajem osobenih stvaralačkih impulsa. Tako je vidljiv uticaj Pariske škole iz dvadesetih godina, a pogotovu njen novi procvat iz pedesetih kada ona sve više postaje naciolna a sve manje međunarodna. Posebno mesto u građenju osobina ovog slikarstva imale su pouke emitovane od grupr Suport/Surface, onog pokreta koji je veliku pažnju posvećivao optičkim standardima i materijalnosti jednog slikovnog polja. S druge strane, Mišel Batle je potpono okrenut sebi, analitičkim introspekcijama. Njegove strukture, površina i forme su nestabilnije, nervoznije i ’ekspresivnije’. Slike/crteži kojima se najčešće izražava govore jednim krajnje personalizovanim jezikom i za uspostavljanje nesmetanih relacija sa njima neophodna su šira saznanja i predznanja, ne samo iz oblasti istorije i teorije likovnih umetnosi, već i iz drugih disciplina koje su u novije vreme penetrirale u umetničku teoriju (poput psihoanalize i semiotike). 

Za poslednjih nekoliko godina koliko imamo prilike da u Beogradu pratimo zbivanja u recentnom slikarstvu, ova izložba je zbilja jedna od retkih prilika da izvorno vidimo šta se događa u najnovijoj francuskoj umetnosti. Ovo je vreme na direktan način bilo izgleda naklonjenije umetničkim tokovima u Nemačkoj ili Italiji, iz najrazličitijih razloga. Neke od odgovora, koje treba potražiti na pitanje zašto je to tako, otkrićemo i na ovoj izložbi koja govori i o opštem kontestu francuskih kulturnih prilika. No, sigurno je i to da Mišel Batle i Filip Ortala svojim delima i drugim aktivnostima predočavaju živu sliku o jednom vremenu koje je izgleda suviše brzo stvorilo sopstveni mit, toliko brzo da još uvek nismo svesni svih njegovih karakteristika od kojih pojedine otkrivamo sa svakom novom ekspozicijom, napokon i ovom. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 12. 1984, Moment, 3/4, Beograd, novembar 1985 – mart 1986, s. 62-63