Mihail Perović – Kuća na uglu

Odgovori na izazov vremena koji se postavlja danas pred stvaraoce često se ne mogu pratiti jedino u domenu čistih likovnih umetnosti kako je uobičajeno. Često se dogodi, kada se pokušavaju istražiti fenomeni sadašnjice, da su primese kojima se oni karakterišu zaodenute i zamagljene medijskim, stilskim, jezičkim ili značenjskim sadržajima što skupa menjaju sliku o njihovom pravom smislu. Otuda se tokom poslednjih perioda pomeraju granice između sredstava i formalnih osobina, te se delo umetnosti pojavljuje najpre u vanmaterijalnom stanju, a u najnovijem periodu kao hibrid različitih uticaja. Sem ovoga, u Galeriji SKC razumeli su da se burni dogadaji za identifikovanje ovih tendencija ne moraju obavezno slediti u likovnim umetnostima, već da je, između ostalih, i arhitektura područje u kome danas lako čitamo i dešifrujemo suštinska premeštanja u sferi artificijelnih namera i razloga.

 

Arhitektura danas ponovo postaje izuzetno zanimljivo područje umetnosti, iz više razloga. Činjenica je da su u njoj upravo inicirane promene naznačene sintagmom postmodernizam, a koja se odnosi na bitna zbivanja celokupne umetnosti recentnog razdoblja. Sem svojim formalnim osobinama, postmoderna arhitektura otkriva ako ne sve, sigurno najodlučnija plastička i stilska previranja uočljiva odmah potom i u ostalim vizuelnim umetničkim disciplinama. Pluralitet pristupa u arhitekturi normativan je shvatanjima u likovnim umetnostima. Toga je potpuno svestan mladi beogradski arhitekta Mihail Perović (1956) budući da su radovi koje je prikazao u Galeriji SKC, a koji čine deo njegovog diplomskog projekta, u kontekstu aktuelnih promena sa nedvosmislenim referencama i prema istoriji arhitekture i prema likovnoj umetnosti,. što su osnovne linije preobražaja identiteta unutar danas važećeg arhitektonskog mišljenja. 

Perović je za temu svoga rada izabrao jedan poznati problem, ’Kuću na uglu’, sa posebnitn sadržajem koji ulazi u karakteristike jedne višenamenske poslovne zgrade. Lokacija je postojeća, sada prazan plac na uglu Tolbuhinove i Smiljanićeve ulice u Beogradu. Glavna stilska naznaka ovoga rada odnosi se na ideje neokonstruktivizma, no ako ne prihvatimo ovakve dosta krute formulacije, ostaje da se konstatuje da u njenoj osnovi postoji jedna konstruktivistička matrica, sudeći prema celokupnom funkcionalno-stilskom izgledu objekta. Do ovakvog finalnog rezultata Perović je stigao krećući se linijom začetom u logističkim postavkama dvadesetih godina, preko funkcionalizma do parametarske vrste (ako se držimo evoluciong stabla Čarlsa Dženksa). Na žalost, ova krajnje, fragmentarizovana prezentacija jednog obimnijeg rada zapravo onemogućava da se u okviru izložbe sagledaju i razmotre svi relevantni činioci koji bi trebalo da uđu u njeno tumačenje. Ilustrativni foto-materijal ukazao je na neke istorijske primere postojeće u Beogradu i preko njih trebalo bi uspostaviti relacije sa temom Kuće na uglu. To bi bio jedan od momenata pokušaja oživljavanja duha avangarde u ovom vremenu što je, takođe, karakteristično za pojedina interesovanja mladih arhitekata. No, to je istovremeno i oblik alternativnog odgovora na postojeće urbane datosti i u istorijskom stnislu i u stilskim osobinama u arhitekturi ovog podneblja. 

Ova stroga, uređena, racionalna i pokatkad uzdržana projektivna arhitektura, u slobodnim crtežima Mihaila Perovića potisnuta je čak ekspresivnim sadržajima ili vizuelnim metaforama kojima je on očigledno sklon, a koje ukazuju na specifična shvatanja ovog autora, po tome bliska hibridnim pokušajima postmoderne. Perović napominje da, u ovom trenutku, velika i paradigmatska dostignuća modernizma u arhitekturi nisu nimalo obeshrabrujuća slobodnijim ili neodslednim stilskim ekskurzijama. Dabome da je vizuelna zanimljivost ovakvog projekta važan dokaz njoj u prilog, ali i da su ovo uslovi kada se sve menja gradi i sve više crta i diskutuje. Ova će epoha u arhitekturi za nas ostati, kao neispisano poglavlje, bez materijalnih dokaza o sopstvenim vrednostima, poput arhitekture na papiru. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 12. 1984, Moment, 3-4, Beograd, novembar 1985 – mart 1986, s. 64