Mlada slovenačka umetnost

Grupne izložbe, značajne i kompleksne umetnosti, koje se bave problematikom aktuelnog trenutka daju veliki doprinos pravu razumevanju današnjeg statusa modernosti i raznorodnih teoretskih i kreativnih shvatanja na početku jedne nove umetničke epohe (najčešće se naziva postmodernom). Jedna od takvih izvanrednih prilika je i izložba pod nazivom Mlada slovenačka umetnost koja je održana u Muzeju savremene umetnosti, i koja je panoramski predstavila dela 29 umetnika čija je osnovna zajednička odlika, ako bi trebalo da se ona najkraće naglasi: heterogenost u okviru jednog principa — traženje visokih dometa modernosti u Sloveniji i nekih njenih derivata koji direktno otvaraju puteve novim stilskim i estetskim prodorima. Taj posao su u selektorskom timu obavili Zoran Kržišnik, Brane Kovič, Ivan Sedej i Andrej Medved, od kojih su prva trojica napisali i uvodne tekstove. 

Lako se na ovoj izložbi razaznaju dve generalne linije: jedna na različite načine sledi tradicionalna modernistička usmerenja bez nekog vidnijeg doprinosa ili odstupanja od već poznatih kanona, i druga za koju je karakteristična radikalizacija paseističkih koncepcija sve dotle dok se one nisu pretvorile u jedan zaseban i samosvojan estetski i formalni stav. Prva grupa umetnika je masovnije zastupljena na ovoj izložbi. U nju spadaju kao najzanimljiviji predstavnici, na primer, Frane Gruden i Sergej Kapus čiji su radovi manjeviše skloni estetizaciji, katkad i dekorativnom nego što su značajni sa aspekta savremenosti. Dosta doslovni pop-artista je Erik Lovko, izvanredno prefinjeni crtač je Herman Gvardijančić, te figurativni slikari novih značenja kao što su Tomaž Gorjup, dvosmisleni Zmago Jeraj ili Lojze Logar i Andrej Trobentar koji su i dalje svesni mogućnosti dripinga i akcionog slikanja. 

Naravno da bi u ovoj grupi trebalo navesti još niz dobrih umetnika, ali potrebnije je u ovako kratkom pregledu navesti i one koji izražavaju aktuelnija shvatanja u sadašnjem stvaralačkom trenutku Slovenije. U tu grupu spadaju slikari Novog prizora poput Emila Bernarda (koji nedvosmisleno iskazuje svoje afinitete prema Fotrijeu), zatim danas veoma česti neoekspresionistički nastupi svojstveni Mariji Rus, ironički nastrojenim Jožet Slak i sofistikovani Andraž Salamun. Među ovim najbliži živim tradicionalnim oblicima modernizma je Tugo Šušnik koji bi činio jedan imaginarni most između ove dve liste autora. Ovde spadaju i izvanredno zanimljivi slovenački vajari nove generacije poput Dube Sambolec, Matjaža Počivavšeka ili Luja Vodopiveca kod kojih je, pre svega, očigledna jedna jaka tradicija koja je u pojedinim istorijskim periodima slovenačkog kiparstva ostavila velika dela (jedno od tih razdoblja je, svakako, i barokna plastika). 

No, pri pažljivijem gledanju ove izložbe stvara se utisak izvesne doteranosti i zvaničnosti selekcije, te u čistom umetničkom smislu i serioznosti koja nesumljivo da postoji i vrlo je važna karakteristika u mladoj slovenačkoj umetnosti. Ali, izostavljanje nekih značajnih pojava u njenoj umetnosti novijeg perioda ili nešto ranijeg, koji su bili zasnovani na alternativnim ili kontra-kulturnim pozicijama, ali i koji su davali izražen podsticaj i uticaj i na velika i oficijelna umetnička kretanja u Sloveniji, zapravo je samo posledica želje priređivača ove izložbe da beogradskoj publici predstavi osvedočene i priznate pojave i pojedince, one koji su izraz kontinuiteta i reprezenti njihove kulture. Zbog toga ostaje pomalo okrnjen utisak, koji međutim ni tnalo ne dovodi u pitanje legitimnost ovakvog izbora, i istovremeno ne dovodi u sumnju izvanredno visok nivo vrednosti prikazanih radova, već je ta konstatacija proistekla iz potrebe da se vide i shvate svi relevantni procesi koji se trenutno odvijaju u slovenačkoj mladoj umetnosti A za to smo, ipak, ovotn prilikom ostali prikraćeni. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 12. 1984, Moment, 3-4, Beograd, novembar 1985- mart 1986, s. 60