Američki drvorez – preporod i inovacije

U opštim trendovima svetske umetnosti tendencije raznovrsnih »povrataka«, »obnavljanja« i »preporoda« najčešće se danas pominju. Vremenu koje se sasvim približilo isteku još jednog veka najviše odgovara upravo ta klima renesanse pojedinačnih sadržaja iz istorije umetnosti, njenih stilova i poetika, kao i medijskih i tehničkih postupaka. Sjedinjene američke države su u ovom trenutku ono umetničko područje u kome se najplastičnije te tendencije ispoljavaju. Izložba u organizaciji profesionalnog i neprofitnog Saveta za svetsku grafiku iz San Franciska pod simptomatičnim nazivom »Američki drvorez – preporod i inovacije« upravo eksplicitno dokumentuje postavljene teze. Kroz radove četrdeset autora ova izložba u Narodnom muzeju u Beogradu ukazuje na zanimljivu panoramu umetničkih ideja, shvatanja i potencijala veoma poznatih stvaralaca, kao i onih poluanonimnih čiji su dometi ograničeni okvirima lokalnog interesovanja, a zajednička im je karakteristika bavljenje drvorezom. Sem umetnika kod kojih je ovaj medij ili tek prolazni estetički eksperiment ili jedna od nekoliko tehničkih metoda izražavanja, ovde su zastupljeni i autori koji su se isključivo bavili drvorezom.

Grafika kao umetnička disciplina stiče, popularnost i postaje priznata (od kritičara i kolekcionara u prvom redu) tek u poslednjih dvadesetak godina. Do početka šezdesetih smatralo se da je grafika komercijalna i krajnje tehnicizirana umetnička disciplina koje iz tih razloga i nema odveć velika umetnička dostignuća. (u tradicionalnom smislu određivanja tog pojma). Aktuelno enormno povećavanje prisutnosti drvoreza i interesovanja za tu grafičku metodu i kod umetnika i kod publike koincidira zapravo sa povećanjem interesovanja za zanate i ručne radove što je odlika upravo ovog trenutka u brojnim stvaralačkim oblastima. Jedan od odgovora na pitanje zašto je to tako, otkriva i činjenica da je do sada dominiralo savršenstvo i tehnička vituelnost u umetnosti. Dokle se uopšte ide kada je u pitanju grafika pokazuje i to da se čak i hartija namenjena otiskivanju najčešće ručno proizvodi i to starinskim i često zaboravljenim receptima što je svojevrsni vid vraćanja zanatima i majstorstvu (a uporedo sa ovim budi se i novo interesovanje za japanske papire ručne izrade, za japansku grafiku i estetiku uz to). Ovaj naizgled »korak unazad«, povratak sa savršenih štamparskih i grafičkih tehnika (perfekcionizam u otiskivanju, velike serije, potpuna istovetnost reprodukovanja) na starinske, regresivne tehnike kod kojih se sasvim dobro oseća prisustvo autora, njegov umetnički rukopis, i oni se skupa ravnopravno provode, kako vidimo na ovoj izložbi, i kroz gestualnu apstrakciju i kroz geometrijsku ili kolorističku, kao i kroz figurativni realizam i narativnu i ekspresivnu figuraciju sve do pristupa izvan čvrstih kategorizacija: od intelektualizma u nekom radu do čuvstvenosti i hedonizma, od izražajnosti i minimalizma do folklorne umetnosti i one populističkog karaktera što je osobenost ponajpre za sadašnju američku scenu. Od četrnaest prisutnih autora navešćemo ovom prilikom samo najpoznatije.

Među njima posebno mesto zauzima Tom Veselman čiji su radovi kombinacija savremenog slikarstva karakterističnog za visoku tehnološku izradu i tradicionalnih postupaka izrade drvoreza ručnim metodama koje su usavršene u Japanu u XVIII veku; on svojim temama zatvara povesni krug od Miloske Venere do aktova sa duplerica Playboy-a. Za Džima Dajna osobena je poetika svakodnevnih predmeta – najčešće kić-proizvoda koje prožima humorom i ličnim misticizmom. Frank Stela je tipičan primer slikara-grafičara i dok je u slikarstvu suzdržan i analitičan u grafici je raskošan i egzaltiran. Među ovima je Sol Levit sa redukovanom plastičnošću do njenih osnovnih činilaca, a takođe i elegancijom i modularnošću u seriji namenjenoj i objavljenoj prvobitno u časopisu Artforum. Kerin Kunk odražava najživlji utisak japanske, ukijoe tehnike drvoreza koja podrazumeva i ručno pravljenje papira kao i boju koja se dobija mešanjem vode sa raznobojnim tuševima, a sa druge strane i to da je umetnik u ovom slučaju usmeren na saradnju sa majstorom rezbarem i majstorom štamparem. Ovo je izložba koja će nesumljivo i kod nas izazvati veliko interesovanje, moguće najprimetnije među samim umetnicima kod kojih je u toku naglašeno ispitivanje mesta i uloge stvaralaca u uslovima života i rada koje nameće savremena organizacija društva. Grafička tehnika zasnovana na drvorezu, na tzv. reljefnoj grafici, gotovo da je danas pionirsko područje za iniciranje novih stvaralačkih poduhvata. Otuda se ova stara umetnička tehnika pojavljuje i kao moguća zaloga umetničke budućnosti.

Jovan Despotović

Treći program Radio Beograda, Beograd, 2. 1985, Moment, br. 5, Beograd, april-juni 1986, str. 50-51