Beogradski strip 1935-1985

Jubilej pedeset godina beogradskog stripa, budući da se prvi put uopšte neko bavi ovom umetnošću, čudnovat je i simptomatičan za razumevanje nekih od važnih događaja koji su se u njemu odigrali i koji su, poput drugih umetnosti, ukazivali na sasvim specifične vremenske odrednice socio-kulturnog konteksta kome pripada. Strip se obično naziva »devetom umetnošću«, ali za razliku od tog rednog broja, nesumljiva je činjenica da on zauzima prvo mesto (zajedno sa rok muzikom) u aktuelnoj kulturi mladih. 

Kada je bio rođen u ovim krajevima nije bilo tako. »Politika« je 1934. godine počela da objavljuje čuveni strip »Detektiv X-9« i ova disciplina koja kombinuje literaturu i crtanje je za neke mlade stvaraoce značila pre svega način rešavanja osnovnih životnih potreba. Svi ostali sadržaji koje strip-art poseduje tek su kasnije, dugotrajnim i mukotrpnim probijanjem isticali svoje razloge. Kako se odmah strip smestio u zajedničku oblast literature i crtanja tako je i bilo određeno područje njegovog interesovanja: domaća epska poezija, folklor, tradicionalno usmeno pripovedanje, našli su odraz u strip delatnosti njegovih prvih autora, a da iz te plejade navedemo samo Rusa Đorđa Lobačeva koji je za dugo vremena ostao neprikosnovena zvezda dnevne i ilustrovane štampe. I odmah tokom 30-tih godina strip je doživeo veliku ekspanziju. Ovaj uspon je iz krajnje ideologiziranih razloga prekinut posle II svetskog rata i trebalo je da prođe dosta vremena da bismo se kao društvo otresli preostalih socrealističkih predrasuda čime je i stripu omogućen novi život. 

Šezdesete godine kao i u većini ostalih umetnosti predstavljaju novu fazu i preporod i u našem stripu; pojava novih autora koji su našoj kulturi donosili drugačije ideje i razvoj štampe, pogodovali su da strip krene uobičajenim putem: najpre su se pojavile kratke storije iz NOB-a a potom sve vidljiviji prodori savremenih tema i njima adekvatnih stilova unutar crtačkih tehnika. No, tek su upravo sedamdesete godine sa pojavom ezoterične konceptualne umetnosti kod nas i poplavom omladinske štampe stvorile prve realne osnove za istinski prodor stripa i, konačno, ozbiljno razmatranje ove umetnosti. Dakako da je ova najnovija plima koja i danas traje dospela do nas na idejama po kojima se strip konfrontira sa zvaničnom umetnošću, a ta shvatanja mogao je da masovno prihvati jedino sasvim novi kulturni i urbani senzibilitet koji više nije verovao etabliranim umet-nostima i koji želi da se izbori za sopstvene bilo sub, bilo kontra-kulturne oblike delovanja. Izložba koja je tim povodom priređena u Galeriji Studentskog kulturnog Centra markirana je godinama 1935. i 1985. sa originalnim tablama preko sedamdeset autora zapravo je dokaz da su se upravo u današnjoj generaciji novih konzumenata i poklonika sustigli istinski uslovi da se jedan oblik modernog civilizacijskog duha definiše kroz ovu masovnu umetničku aktivnost. I sem toga što je iz ovih razloga strip danas prestižna umetnost sa vlastitim mitovima i herojima, ona je instrument direktnog komuniciranja mladih sa sopstvenim vremenom, vremenom u kome za njih ima sve više nepoznanica, a koje su upravo u stripu na najbezbolniji način mogu zaboraviti ili prevladati. Po tome strip deli sudbinu svih onih srodnih a danas veoma prisutnih umetnosti poput roka, videa, mode, fotografije i dr. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 4.  1985, Moment, br. 5, Beograd, april-juni 1986, str. 51-52