Srefan Lupino – fotografije

Kada je Varaždinac Ivan Lepen, alias Stefan Lupino na početku ove godine u reviji »Start« izabran među ličnosti 1984. godine, u Beogradu je za njega znalo tek nekoliko pasioniranih ljubitelja modne fotografije i još ređih srećnika koji se u ovom trenutku ozbiljnih prekida komuniciranja sa svetom, na uglavnom volšeban način dolazili do vodećih i prestižnih svetskih modnih i fotografskih časopisa. Lupino je danas svakako jedan od najzanimljivijih autorskih pojava u svetu modne i pogotovo žanru erotizirane fotografije da je za našu publiku gotovo kao mali šok delovalo njegovo pojavljivanje sa izložbom probranih radova i neposrednom demonstracijom načina izvođenja fotografije u radu sa modelom koji je priredio najpre u Zagrebu a potom i u Beogradu. 

U zagrebačkom Muzeju za umjetnost i obrt pre nekog vremena održana je upravo prva samostalna izložba ovog autora za koga u katalogu doslovno stoji da je »rođen početkom pedesetih u Varaždinu. Živi u Njujorku. U međuvremenu postao je jedan od najznačajnijih svetskih fotografa«. Po ovoj lapidarnosti u odnosu na vlastitu umetničku i životnu biografiju Lupino se skladno ukomponovao u trend za koji je danas dosta važno da se maksimalno mistifikuje ličnost autora što treba da proizvede sasvim dirigovane zabune. Druga stvar stoji sa njegovim fotografija-ma koje su opet u duhu aktuelnog autorskog trenutka izrazito »brbljive« fotografije, mada se on sain služi krajnje oskudnim sredstvima pri radu sa modelom i kod dizajniranja samog dela, a pogotovo pri upotrebi fotografske tehnike, što je nezamislivo kada se ima u vidu brz razvoj te tehničke oblasti. Lupino sam taj svoj tehnićki postupak naziva »divljim«, a zapravo je to isforsirani amaterizam kome je upravo svejedno kojom vrstom aparata radi, koji je nezainteresovan za film koji upotrebljava, zatim, izbegava tačnu primenu dubinske oštrine itd. Žbog ovoga Lupina profesionalni čistunci u fotografskom svetu ni ne preziru, on jednostavno za akademski blaziran fotografski soj jednostavno ne postoji. Ali već prvi uvid na ove serije fotografija jasno ukazuje da se tu radi o radovima velikog stila. U Zagrebu je Lupino izložio kolor i crno-bele fotografije koje su pokazale tri osnovna područja njegovog delovanja: akt, portret i modna fotografija, uporedo sa naslovnim stranicama i serijalima za magazine u kojima stalno objavljuje (poput Fotoa, Zuma, Voga, Per Luja i dr.). Za beogradski nastup načinio je rigorozan izbor od pedesetak crno-belih fotografija, ali je ponovio i svoj foto-sešn putem koga demonstrira osobeni radni postupak. 

U Lupinovom radu nema scenografije, on radi isključivo sa modelom, zapravo sa njegovim telom koje je najčešće u aktivnom, agresivnom ili izrazito erotskom položaju. Kada je započeo karijeru fotografa (najpre se posle odlaska iz Zagreba bavio bizarnim poslovima poput izbacivača iz disko kluba, instruktora karatea i dr.) radio je sa poznatim ličnostima i taj period njegove delatnosti protekao je u naglašenom traženju osobitog stila, fotografskog rukopisa koji mu je bio neophodan da bi se uspeo na visoku poziciju u inače prenatrpanom fotografskom svetu. Kasnije mada je pronašao autentičan manir, počeo je da radi sa anonimnim osobama koje su ti kontakti koji put visoko lansirali u svet umetnosti, poslova i visoke mode. U svojim glamuroznim aktovima Lupino energično insistira na stavu modela, na spoljašnjoj ekspresiji snage i konstitucije koja čak i kod ženskih modela izazivaju osećaj određene nelagodnosti. Lupino je danas svakako medijska atrakcija prvog reda (što je pokazalo i ogromno interesovanje publike koja je opsedala SKC na Lupinovim sesijama). A po svojevrsnoj demistifikaciji čina fotografisanja koja se odvijaju pred očima publike, upravo izaziva suprotne efekte: taj čin još više zamagljuje suštinu Lupinovog talenta, profesionalnog fotografskog gledanja i agresiju koju surovo primenjuje na modele. Na tim kontrastima Stefan Lupino je izgradio jedan gotovo zastrašujuće osoben svet, fotografsku erotiziranu prizornost vanredne vrste koja je danas na putu.da postane kultnom. Kada se to uskoro dogodi za ovog mladog Varaždinca reći će se da je zasad jedini jugoslovenski autor što je dao izravni doprinos umetnosti osamdesetih godina u globalnim svetskim okvirima. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 5. 1985, Moment, br. 5, Beograd, april-juni 1986, str. 53-54