Žorž Brak – grafike 1907-1963

Kako je pod strogim embargom iznošenje grafika Žorža Braka iz Nacionalne bibilioteke Pariza gde se nalazi danas svakako najveća zbirka listova ovog umetnika, velikim entuzijazmom Dore Valije, načinjena je izložba radova Žorža Braka iz perioda 1907-1963. iz privatnih kolekcija koja je predstavljena beogradskoj publici u Muzeju savremene umetnosti. Izložbu čini devet bakroreza iz pionirskog perioda kubizma 1907-1912. i još gotovo sto kasnijih listova koje je sve do smrti 1963. godine radio ovaj slavni slikara evropske moderne umetnosti. Uz njih, izložena je i fotodokumentacija Brakovog života kao i sedam bibliografskih izdanja knjiga koje su ilustrovane njegovoim radovima. 

Brak je uz Pikasa bez sumnje legendarna ličnost savremene umetnosti. Od vremena kada je na Bato Lavoaru u Parizu osnovao internacionalno umetničko bratstvo slikara sa sličnim pogledima na svet i prirodu umetnosti, Brak je, među njima, bio na najdelikatnijem mestu formiranja nove plastičke istine koju su protivnici pogrdno nazivali ’kubizam’. Šira teoretska rasprava o novom umetničkom shvatanju zahvatila je pitanja iz domena fizike i matematike (ponajpre Ajnštajnovu teoriju relativiteta) pa sve do čistih umetničkih preteča od kojih su za kubiste najznačajnije bile Sezanove pouke o strukturi sveta koja se može svesti na geometrijske principe kocke, kupe i valjka, i pomamnog obožavanja afričke umetnosti u tom vremenu, od koje je svakako najdublji uticaj ostavile crnačke maske. Umetnici koji su tih godina oko sredine prve decenije dvadesetog veka otvarali novu stranicu istorije umetnosti , a na svoj rad i na kubizam gledali su kao na novi red stvari. Sasvim se dobro upravo ta tendencija može prepoznati u radovima poput Studije akta iz 1907/08. koja programski objašnjava način opserviranja prirodne realnosti i još bliže, njenog transponovanja u novu dvodimenzionalnu stvarnost. Instrumenti su za kubiste bili izazovi njihovoj plastičnosti, njihovoi volumeni pripadali su, po mišljenju ovih umetnika, području mrtve prirode, a ona je u tom vremenu bila zamena za modele, za dotadašnja čvrsta akademska pravila izvođenja slika. Mala kubistička Gitara iz 1909/10. sa ove izlođbe direktno pruža vizuelne dokaze o načinu materijalnog odgovora na postavljene idejne koordinate u umetnosti. 

Veči deo ove izložbe obuhvatio je materijal kojim je Brak ilustrovao literarna štiva tokom koga rada je pribegavao različitim tehnikama, od 1945. godine uglavnom je radio bakroreze, a tek pokatkad drvorez, a posle te godine interesovao se za litografiju i sve češće se izražavao i bojom. Naravno da je od tada osnovni ekspresivni koncept bio prilagođavan temi koju je trebao da ilustruje i otuda Brak menja slikovne postavke tokom tog rada: od toga da je želeo da da dosta slobodnu vizuelnu interpetaciju teksta, do veoma poetizovanih listova sa veoma ilustrativnim floralnim motivima i pticama kojima je bio fasciniran. Jedan deo ove izložbe posvećen je prikazivanju hromatskog postupka njegovog rada na višebojnim litografijama. Naime, izloženo je trinaest listova čije matrice se otiskuju jedna preko druge da bi se dobio potreban koloristički sadržaj. Taj postupak Brak je primenio 1913. godine za ilustraciju knjige Rene Šafa ’Lettera amrosa’. 

Za umetnika koji je rekao ’naš progres u umetnosti ne dolazi od prekoračenja naših granica, već od pokušaja da ih što bolje saznamo’ ne može se samo uzeti kao prominentan onaj period u kome je zabeležio neke, dotada potpuno nepoznate oblike izražavanja, već njihovo delo u celini. A ovaj opus grafika Žorža Braka izvanredan je kulturni događaj za potpunije  razumevanje nekih širih pokreta i tendencija u savremenoj likovnoj umetnosti. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 5. 1985