’U međuvremenu’

Mlada generacija danas 

U okviru programa sve masovnijeg i bogatijeg majskog jugoslovenskog susreta mladih ove godine je u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu priređena  izložba  koja je okupila  naše stvaraoce, a koji po mišljenju selektorskog tima u ovom trenutku predstavljaju značajne novosti ili zanimljivosti. Tim selektora predvodila je Jadranka M. Dizdar, koja je i potpisala izložbu (a koje se takođe sećamo da je i pre dve godine organizovala sličan susret na istom ovom mestu pod nazivom »Let bez naslova«), a pomo mogli su joj kritičari i istoričari umetnosti iz svih naših centara. Poststavljena je i jedna opšta tema prema kojoj su se sa manje ili više uspeha (usaglašavale posebne selekcije: tradicija je ponovo neizbežan problem savremene umetnosti, kao i mogućnost da se na osnovu odnosa prema njoj objasni dinamika dešavanja, promena i raznovrsnosti u okvirima mišljenja i ponašanja mlade generacije jugoslovenskih  umetnika danas.  A  kako taj trenutak u međuvremenu prošlosti i budućnosti izgleda sudeći prema radovima naših umetnika? 

Opšta konstatacija koja bi se dala lako izvesti ukazala bi na totalnu prevlast slikarstva i skulpture karkaterističnih za osamdesete godine, i to u svim jugoslovenskim sredinama. Naravno, među njima postoje i sasvim vidljive razlike koje su plod istorijskog i kulturnog razvoja, što je svakako značajan faktor njihovog diferenciranja. Najkonkretniju grupu čine slovenački autori. Tu je najpre jedna izrazita likovna atrakcija koja je i u Paviljonu dobila centralno mesto: to je enormno velika, kompleksna multi-medijalna slika grupe IRWIN (koju čine četvorica umetnika pod vođstvom Dušana Mandiča), a koja je uz Pozorište sestara Scipion Nasice i grupu Laibach jedna od tri uporišne tačke sadašnje slovenačke aktuelne scene. Uz njih izlažu još i Zaplatil i Tuta, te fotografije Jane Štraus, a prikazana je i video produkcija pod pokroviteljstvom ŠKUC-a, i to sve zajedno predstavlja onu slovenačku kulturu koja se neopravdano prikazuje kao marginalna, mada je savršeno jasno da ovi fenomeni čine njen osnovni i vitalni deo. 

Zagrebačku, odnosno hrvatsku scenu predstavili su, među ostalima, izvanredno zanimljivi i sve značajniji Željko Kipke, zatim skulptor Slavomir Drinković koji je sigurno ponajviše privukao pažnju stručne javnosti svojim pseudominimalističkim radovima i nekoliko ortodoksnih protagonista Nove slike: Fio, Ivančić, Bijelić, Dučak i drugi. 

Mnogobrojnu veoma šaroliku i kocepcijsku neartikulisanu beogradsku selekciju čini tek nekoliko zanimljivih autora poput Olivere Dautović, Darije Kačić i Vesne Knežević, koje stvaraju u okvirima jezika osamdesetih godina, te izvanredni fotograf Goranka Matić. Sa scene u velikoj stvaralačkoj ekspanziji kakva je sarajevska na izložbi su bili prisutni Sadko Hadžihasanović i Jusuf Hadžifezović, i njihovi drugovi iz grupe »Zvono« koji su izveli nekoliko performansa. Iz Makedonije je svakako najzanimljiviji Gligor Stefanov, iz Crne Gore skulptor Pavle Pejović i grafičarka Anka Burić-Đurđevac koja je ovog puta izložila svoje veoma fino izrađene slike. Iz Vojvodine pozvan je novoslikarski orijentisani Laslo Kerekeš a iz Prištine dva veoma zanimljiva umetnika Petar Đuza i Zoran Furunović, koji svedoče o nekim sasvim novim tokovima u likovnoj umetnosti u toj našoj sredini. 

Ako je ova izložba trebalo da prikaže radove mladih jugoslovenskih autora koji u ovom trenutku nešto znače i imaju šta da kažu, onda je osim nekoliko izuzetaka, to uglavnom i postignuto. Naravno da među njima deluje niz umetnika koji takođe zaslužuju da budu uvršćeni u manifestaciju sa ovakvom temom, i u nekom smislu njihovo odsustvo se oseća, pogotovo u izboru beogradskih umetnika, ali je svakako pozitivna činjenica da je ovo možda prvi dosledno programski nastup aktuelne jugo-umetnosti osamdesetih godina. Ako ni zbog čega drugog, ovo je dovoljan razlog da joj se krajnje ozbiljno priđe i dokuče pitanja i problemi koje ona sa sobom donosi. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 6. 1985, Jedinstvo, Priština, 27. 6. 1985, str. 11