Perspektive XIII

Panorama mladih

Po trinaesti put Jugoslovenska galerija reprodukcija umetničkih dela, poznatija pod nazivom Galerija kod pozorišta, priredila je izložbu »Perspektive« koja na specifičan način, često smeo i uzbudljiv pristup, pokušava da pronađe i promoviše autentične slikarske pojave među najmlađim beogradskim stvaraocima. Taj posao svake godine obavlja drugi selektorski tim, koji je za ovu priliku bio sastavljen od Bojane Burić, Dragoslava Pauneskua i Milana Tihojevića, što među studentima završnih godina i postdiplomskih studija, prema sopstvenom osećanju za vrednost, pokušavaju da prepoznaju nosioce visokih stvaralačkih shvatanja i postignuća.

U celini gledano, na ovoj panoramskoj smotri mladih likovnih talenata koherentniji i smišljeniji izbor načinila je Bojana Burić, opredeljujući se za Dariju Kačić, Ivanu Bradanović i Mariju Ilić. Darija Kačić je postdiplomac i još za vreme redovnih studija skrenula je na sebe pažnju jednim veoma izoštrenim osećanjem za materijale koje je upotrebljavala (od gipsa do kože); danas ona stvara u terakoti neobične predmete na liniji simboličko-mitološkog. Ivana Bradanović i Marija Ilić na slikarski sasvim drugačije načine opserviraju sadržaje svakodnevne urbane znakovkosti u novoekspresionističkom plastičkom rukopisu.

Među ostalih deset učesnika iz više razloga zanimljiviji su Dragana Stanačev, pogotovo kanonskim Simbolizmom u slikarstvu u velikom manirističkom stilu svojstvenom samo izrazitim individualnostima, zatim Miomir Grujić sa jednom veoma naglašenom privatnom mitologijom koju definiše u ravnini platna znakovnošću posebnog tipa.

Od grafičara su predstavljeni Duško Kirćanski koji istražuje i eksperimentiše po nekim osobinama materijala (celofan, najlon), linorezi Branka Pavića koji su gotovo u duhu klasične apstrakcije (pre svega njihovih preteča kakav je na primer bio rajonizam) i veoma zanimljivi radovi u tehnici suve igle Zvonka Tilića, koji takođe participiraju na klasičnoj apstraktnoj umetnosti, ali ovoga puta gestualnog porekla i značaja.

Od slikara na XIII perspektivama nalaze se i Srđan Vukčević čiji se radovi veoma približavaju slikarstvu osamdesetih godina po njihovoj opštoj vizuelnoj i semantičkoj problematici, ali su oni istovremeno izvedeni u klasičnom akademskom slikarskom maniru koji je karakterističan za rad na fakultetu likovnih umetnosti, zatim Milan Mihajlović čiji je urbani okoliš podstrek za pikturalne i kolorističke transformacije pojačanog intenziteta, slično tome Dragan Bogičić unosi i jednu nijansu lirskog u svoje slike. Anita Popović bi u ovakvoj konstelaciji slikarskih stavova spadala u red tradicionalnijih karaktera veoma bliska školskim i edukativnim principima u odnosu prema umetnosti, kao i veliki majstor slikarstva Mehmed Slezović koji radi na prepletu poetskog realizma, velih uzora holandskog baroka i autohtonih slikarskih mitova ovog podneblja.

No, treba primetiti i to da ova grupa slikara ma koliko da je brojna, tek donekle prikazuje stanje na beogradskoj likovnoj akademiji: kao i svake godine do sada izložba »Perspektive« je tek nekada manje nekada više srećan sklad individualnih shvatanja selektora i osnovne namere galerije koja organizuje ovu manifestaciju – a to je potreba za jasnim uočavanjem ovih vrlina novih slikarskih poetika koje su podložnije od ostalih apsorbovanju domaćeg umetničkog tržišta. Ovogodišnje XIII »Perspektive« u tom smislu nisu ni bolje ni lošije od dosadašnjih.

Jovan Despotović

Treći program Radio Beograda, Beograd, 8. 1985, Jedinstvo, Priština, 10. 8. 1985, str. 6