Australiana

U trenutku ozbiljnog prekida kulturnih komunikacija sa svetom, jedna izložba koja je priređena u Studentskom kulturnom centru, čini se kao iznenadno širom otvoren vidik direktno usmeren u mladu, energičnu i veoma vitalnu australijsku umetnost. Njen izložbeni slikarski deo čine radovi trinaestoro umetnika između dvadeset pet i trideset pet godina koji je upotpunjen i video radovima, i u tom obliku izložba je gostovala u Veneciji pre nekoliko meseci; njen deo posvećen video produkciji pproširen je za beogradski prezentaciju zalaganjem Bojane Pejić koja je pre nekog vremena boravila u Australiji. Karakteristika je ovog trenutka očigledno veliko interesovanje Australije za ulaganje u sopstvenu umetnost, što nije samo tipičan primer i posledica jake ekonomske ekspanzije, već i narasle samosvesti o autentičnim umetničkim vrednostima. 

Australijska savremena kultura, a samim tim i likovna umetnost, nastaje, pojednostavljeno govoreći, na ukrštanju nekoliko snažnih izvora. Najpre, u svesti belih umetnika-doseljenika veoma često je prisutna umetnost Aboridžana, starosedelaca petog kontinenta čiji su artefakti veoma podsticajan izazov i savremenom sezibilitetu u plastičkim umetnostima. Tu je naravno prisutno i uviranje brojnih evropskih i orjetalnih kultura koje skupa grade sliku ’prirodnog eklekticizma’, a što je opet, kao model participiranja veoma prisutno u praksi mladih umetnika. Kako su oni sami skloni da kažu: bombardovanje slike, razlaganje uređenosti i izolovanost uz opštu problematiku kakva je sveukupna kriza vrednosti i narušavanja stabilnosti današnjeg umetničkog sistem, stvara dovoljno pogodnih uslova za odpočinjanje jedne nove umetničke delatnosti: traženje sopstvenog mesta i identiteta u velikom svetu umetnosti, odnosno, ne bez ironije primečeno: traženje australijskog u australijskoj umetnosti. 

Nimalo nije slučajno da je ova izložba priređena upravo u Galeriji SKC-a, dakle, u onom našem likovnom ambijentu koji i sam pokušava da odgovori na neka od pitanja koja je samoj sebi postavila i australijska kultura. Kritičarski govoroćei, ona je zasnovana i viđena pčima jednog kulturnog i umetničkog ekspanzionizma koji je nama blizak po osobinama jedne periferne, male kulture koja poseduje snažno izraženu tendenciju priključivanja u opšte umetničke tokove. Umetnici poput Marion Borglet, Elizabet Gover i Dženi Votson, uz Huana Davida, Domenika de Klarisa, Džona Letbrida i Dženet Lorens svakako da su zanimljivi ne samo sa stanovišta događaja iz umetnosti osamdesetih godina, već i sa aspekta strožeg procenjivanja čistih plastičkih vrednosti njihovoih radova. Naravno da zadovoljavanje ovog drugog uslova je zapravo i bitan razlog za iniciranje velikog prodora u svet koji je ovom izložbom i započeo pohod umetnosti koju možemo zvati i ’Isolastralie’. 

Jovan Despotović 

Treći program radio Beograda, Beograd, 9. 1985