Dominacija mlađih generacija

Top scena ’96 

U obilju izložbi, događaja i ličnosti u plastičnim umetnostima tokom 1996. godine nije bilo teško uočiti one koji su je iz nekoliko razloga obeležile. Ovo je samo jedan zaista mali podsetnik bez namere da se navedu po vrednosnom ili hronološkom redosledu, već da se u nekoliko grupa ukaže na dominante sa samog vrha po značenjima, značaju i uticaju koji imaju u našem likovnom životu. 

Od izložbi svakako da se izdvajaju one veće, revijalne, panoramske ili problemske poput:
Bijenala mlade jugoslovenske umetnosti (Vršac)
Trijenala jugoslovenske skulpture (Pančevo)
Memorijala Nadežde Petrović (Čačak)
„Pogleda na zid”, Bioskop Rex (Beograd), autorke Darka Radosavljević
„Tendencije devedesetih: hijatusi modernizma i postmodernizma”, Paviljon Veljković (Beograd), autora Miška Šuvakovića
„Primeri apstraktne umetnosti – jedna radikalna istorija”, Paviljon ’Cvijeta Zuzorić’, (Beograd), autora Save Stepanova, Ješe Denegrija, Miška Šuvakovića. 

Od samostalnih izložbi zapaženije su bile:
Milovana De Stil Markovića, Galerija ’Zvono’
Radomira Damnjanovića Damnjana, Galerija ’Zvono’
Vere Božičković Popović, Galerija „Haos”
Milete Prodanovića, Konkordija (Vršac)
Coraxa, Bioskop Rex 

’96. su obeležile i četiri kompleksne izložbe:
Retrospektiva Branka Popovića, (autorski projekt (Vladimira Rosića)
Monografska Radomira Reljića, Galerija SANU
Međunarodno bijenale grafike, Paviljon ’Cvijeta Zuzorić’
Nova stalna postavka, ’Jugoslovenska umetnost XX veka’ u Muzeju savremene umetnosti. 

Medu mnogobrojnim umetnicima i kritičarima umetnosti ’96. su obeležila i dva laureata:
Mileta Prodanović, dobitnik nagrade „Ivan Tabaković” koju dodeljuje SANU
Branislav Dirimitrijević, likovni kritičar „Naše Borbe” dobio je nagradu „Lazar Trifunović” 

Dakle, tri su bitne karakteristike u likovnim umetnostima 1996. godine zabeležene: dominacija srednje i mlađe generacije stvaralaca koji su apsolutno zauzeli vodeće pozicije u vrednosnom značenju u ovoj oblasti, zatim nekoliko velikih i važnih autorskih projekata koji su problematizovali sadržaje u glavnom toku naše aktuelne umetnosti, i kristalizacija glavnih aktivnosti oko nekoliko ličnosti i institucija koji su odredili osnovno svojstvo umetnosti. Što se same estetičke vrednosti koju smo imali prilike da uočimo tokom protekle godine, mogli bismo samo da poželimo da 1997. dostigne taj nivo. A prema potencijalima u ovoj utnetnosti, sva je prilika da će on biti prevaziđen. 

Jovan Despotović 

Demokratija, Beograd, 3. 1. 1997, str. 10