Novi svetovi Zorana Furunovića

Akvareli, pasteli, crteži tušem koje je poput nekog neformalnog, ’usputnog’ ciklusa radova Zoran Furunović načinio tokom ove godine, uz nekoliko ranijih, po svojim plastičkim osobinama pokazuju da je ovaj slikar prošao jedan stvaralački put na kome se menjao, ali i ostao sebi dosledan.

 Njegov životni i profesionalni usud, u trenutka kada je bio na najboljem putu da napravi značajnu slikarsku, ali i akademsku karijeru, Furunović je morao da se iseli iz rodne Prištine. No, pored toga ostao je i nastavnik na Likovnoj akademiji i slikar koji nije prestao da stvara, ali sada pod znatno promenjenim uslovima. To se dakako odrazilo i njegovim radovima. Nekada gusto, agresivno slikarstvo po piktoralni osobima postepeno je postalo ’smirenije’, neutralnije, ikonografski izmenjeno. Ta transformacija je nastavila da se odvija praktično svih ovih godina. 

Na ovoj izložbi imamo priliku da vidimo aktuelno stanje Furunovićevog plastičkog jezika koji je već potpuno pročišćen, sveden na one kolorističke i sadržinske forme koje svedoče o njegovom imaginativnom i kreativnom, novom svetu karaterističnom po drugačijim elementima od ranijeg. Nekada njegova istaknuta hromatska agresivnost sa ikonografijom koja je manjeviše skrivala poruke nagoveštenih spoljašnjih događaja, sa formama koje su bile na granici apstraktnog i predstavljačkog, često nejasne i nečitljive, ali vidno ispunjenje nekim sonornim liskim, tužnim prizvukom, danas, u ovim radovima, te forme su se preobrazile i postale potpuno apstraktne, lazunog pastelnog kolorizma u kombinaciji sa crtežom načinjenim tušem, u hromatskim gamama punim svetla, bez značenja i naziva, sa očiglednom potrebom da se oslobodi naracije, da prestane da upućuje poruke već da iskaže vlastite osobine trenutnog osećanja, raspoloženja, drugačijih slikarskih traženja… Da ostane isključivo u okviru autorski definisane likovne estetike. 

Ako su nekadašnje slike Zorana Furunovića bile namenjene svojevrsnim upozorenjima, pritiscima na savest onih koji su ih gledale, današnji radovi namenjeni su estetičkoj relaksaciji, uživanju čula, hedonističkim potrebama posmatrača. Današnja likovna publika je prezasićena ’porukama’, posebno onim o svakovrsnim o opasnotima, ona je manje okrenuta bezbrižnijim kontemplacijama a više lakšim sadržajima koji ne uznemiravaju njihovu savest već zadovoljavaju potrebu za vizuelnim uživanjem savremenika. 

I toga je Furunović potpuno svestan. On danas želi samo da stvara one slikovne predstave koje stvaraju osećanje bezbrižnosti, lagodnosti, čak i zadovoljstva uprkos vremenu i svetu u kome živi, uprkos spoljašnjoj realnosti koja je daleko od bilo kakve zaštićenosti od životnih stranputica na kojima se zajedno sa njim ponovo nalazimo. Svesno ili ne, ovakva namera autora bila je sasvim dovoljna da se kreira jedan nesvakidašnji, novi plasički svet, potpuno disparatan prema svetu, usamljen u oblasti ove umetnosti, neobičan i u samom slikarskom iskustvu Zorana Furunovića.
 

Jovan Despotović

Galerija ’Ilija Šobajić’, Dvorac Kralja Nikole I, Nikšić, 08. 2012