Generacijska raznolikost

Sju Rajder je jedna potpuno nova hercegnovska umetnička galerija koja nosi ime dame koja je tamošnjoj kulturi zaveštala svoju kuću a već prvom postavkom pokazala je takvu izložbenu orijentaciju koja joj pouzdano može osigurati ozbiljno mesto u umetničkom sistemu, upravo ono koje će biti na nivou značaja ove lepe donacije.

Izložba sa nazivom „Mala grafika” koja je u njoj bila postavljena tokom januara mesesa predstavlja i zraz održavanja makar najminimalnije umetničke komunikacije u krajnje otežanirn uslovima za jugoslovensko savremeno stvaralaštvo. Otuda nimalo nije čudno da se vrlo slične izložbe često prireduju u mnogim našim kulturnim centrima jer je upravo grafika malog formata istovremeno i najjeftinija tehnika za pro dukciju umetničkih dela kao i za samu izložbenu postavku, a da ne pominjemo transportne troškove, osiguranje i sve ostalo što veoma mnogo finansijski opterećuje današnju umetničku delatnost. Dakle, mnogobrojne domaće i internacionalne grafičke selekcije nastale po najrazličitijim koncepcijama mogli smo u poslednje vreme da vidimo sve učestalije u većini jugoslovenskih kulturnih centara od Beograda do Leskovca itd.. Tom nizu pripada i ova hercegnovska izložba.

Jedna od specifičnosti hercegnovske prezentacije savremene jugoslovenske grafike malog formata nalazi se u tome da je ona nastala kao vid saradnje ove galerije i Fakulteta likovnih umetnosti sa Cetinja. U sastav 25 autora čiji su radovi u svim grafičkim tehnikama (linorez, linogravura suva igla, litografija, akvatinta, bakrorez, svilotisak, sve do kombinovanih tehnika i kompjuterske grafike) uključenih u nju ušli su i poznati profesori ove i beogradske Akademije, kao i umetničke škole u Nišu.

Među najstarije spadaju već penzionisani umetnici Aleksandar Luković i Boško Karanović, zatim aktivni grafičari srednje generacije: Branko Miljuš, Jakov Đuričić, Mile Grozdanić, Nebojša Radojev, sve do najmlađih: Anke Burić, Boška Radovića i Slavoljuba Stankovića. Naravno tu su i njihovi nekadašnji studenti i postdiplomci, među kojima ćemo ovom prilikom pomenuti samo Đorđa Boljevića, Anu Matić, Vlatka Vukovića, Miodraga Mlađovića, Maricu Kuznjecom, te medu njima jedinog skopskog đaka Olivera Musovića.

Ova generacijaska raznolikost dakako da je pokazala i vidno mnoštvo stilskih i poetičkih orijentacija. Dok se u radu starijih grafičara još uvek može raspoznati pripadnost odredenim školama, mladi, a naročito najmlađi nimalo ne brinu o bilo kakvoj krutoj estetičkoj zasnovanosti svojih radova, pa čak ni u tehničkom pogledu.

Za njih je najbitnije da vlastite individualne, a danas naročito izdvojene i izolovane poetičke svetove, iskažu što uverljiviji likovni način i adekvatnim grafičkim postupkom. I to irn sasvim uspešno polazi za rukom sudeći prema ovoj izložbi bez obzka što se u ovom slučaju radi o malim grafičkim formatima i skromnim teh-nikama.

A posebnu svetlost na ovu izložbu baca i činjenica da je ovo upravo i prva prezentacija savremene jugoslovenske grafike u Herceg-Novom. Za specifičnu likovnu publiku koja redovno prati kulturne manifestacije u ovom gradu izložba „Mala grafika” svakako je jedan od najvrednijih umetničkih dogadaja koji je uopšte prireden.
Jovan Despotović

Naša Borba, 17.2.1998, str. 12